Postoje ljudi kojima okolina stalno daje deset godina manje. I uopšte nije stvar samo u tome što nemaju bore ili što imaju dobru frizuru.
Pored jedne osobe odmah osećaš njene godine: umorna je, razdražljiva, svime nezadovoljna, kao da se unapred razočarala u život. A druga, u istim godinama, ostaje neverovatno živa. Zanimaju je stvari koje se dešavaju oko nje, smeje se, uči nešto novo, raspravlja, čudi se i lako razgovara sa ljudima mnogo mlađim od sebe.
Godine im mogu biti iste. A utisak koji ostavljaju potpuno je drugačiji.
Psiholozi odavno obraćaju pažnju na to da starenje ne zavisi samo od stanja organizma. Veliku ulogu ima i to kako čovek doživljava život, druge ljude i samog sebe.
A neke navike zaista mogu pomoći da se osećaj mladosti očuva mnogo duže.
1. Naučite da se smejete
Sa godinama čovek iz nekog razloga počinje da se odnosi prema svemu previše ozbiljno.
Mala neprijatnost pretvara se u tragediju, tuđa glupost počinje da nervira, svakodnevni problemi pokvare raspoloženje za ceo dan.
A sposobnost da se nasmejete sebi i okolnostima često postaje pravi psihološki resurs.
Smeh pomaže da se smanji napetost, da se čovek prebaci sa stresa na nešto drugo i jednostavno podseti sebe: daleko od toga da sve u životu zaslužuje da zbog toga brinemo.
Ponekad čovek izgleda mlađe ne zato što ima manje bora, već zato što u njegovim očima još postoji mesto za radost.
2. Ne nosite stare uvrede godinama
Postoje ljudi koji sa sedamdeset godina mogu do detalja da ispričaju ko im je i šta uradio još 1986. godine. Pamte svaku reč, svaku nepravdu, svaki neprijatan razgovor.
Problem je u tome što zajedno sa uvredom čovek u sebi nastavlja da nosi i osobu koja ga je nekada povredila. Oprost ne znači opravdavanje lošeg postupka. Ponekad možete oprostiti tek nakon što je osoba prestala da ima pristup vašem životu.
Ali oslobađanje od prošlosti ipak može biti korisno.
Kako je govorio Mark Tven: „Oprost je miris koji ljubičica ostavlja na peti onoga ko ju je zgazio.“
I to je, možda, jedna od najmudrijih stvari koje možete učiniti za sopstveni mir.
3. Naučite da prihvatite ono što ne možete da promenite
Mladost se često povezuje sa osećajem da još sve može da se popravi.
Sa godinama čovek mora da se suoči sa drugačijom istinom: neke stvari više nije moguće vratiti. Ne možemo vratiti nekadašnje zdravlje. Ne možemo zaustaviti vreme. Deca postaju samostalna. Neki ljudi odlaze iz našeg života. Telo se menja nezavisno od naše želje.
Možemo se godinama raspravljati sa stvarnošću. A možemo postepeno naučiti da živimo sa njom.
Psihološka fleksibilnost, odnosno sposobnost prilagođavanja promenama i izbegavanja potpunog sloma svaki put kada život ne ide po planu, postaje posebno važna sa godinama.
Ponekad je prihvatanje situacije mnogo mudrije od beskrajne borbe protiv nje.
4. Ne prestajte da se interesujete za novo
Jedan od najuočljivijih znakova unutrašnjeg starenja zvuči potpuno bezazleno: „To me više ne zanima.“
Postepeno čovek prestaje da čita nove knjige, saznaje nešto nepoznato, isprobava nove aktivnosti, razgovara sa ljudima druge generacije.
I njegov svet počinje da se sužava. Sasvim drugačije izgleda čovek koji sa šezdeset ili sedamdeset godina pita: „Kako ovo funkcioniše?“ „Zašto mladi danas rade baš tako?“ „Kakva je ovo knjiga?“ „Može li ovo da se nauči?“
Ne morate da savladavate računarske tehnologije ili odmah počnete da učite strane jezike. Ponekad je dovoljno samo da ne smatrate sebe osobom koja već sve zna.
Radoznalost podstiče aktivnost mozga i pomaže u očuvanju kognitivne rezerve.
5. Pronađite nešto što vas zaista zaokuplja
Posao se završi. Deca odrastu. Kuća postane tiša. I tada se posebno jasno vidi da li čovek ima nešto svoje.
Neko poželi da slika. Neko počne da se bavi fotografijom, uzgaja cveće, šije, piše ili istražuje istoriju svoje porodice. Druga osoba se iznenada zainteresuje za ples ili počne da ide na bazen.
Nije važno koliko je ta aktivnost „ozbiljna“. Važnije je nešto drugo: ona treba da budi želju da se ujutru probudite i nastavite.
Kreativnost je posebno korisna jer podstiče mozak da stvara nove veze, a čoveka vraća u stanje zainteresovanosti i istraživanja.
Zato među starijim ljudima koji zadržavaju neverovatnu živost ima toliko onih koji se nečim bave ne zbog novca i ne zbog rezultata.
Jednostavno zato što ih to zanima.
6. Ne dozvolite da vas neprijatni ljudi ostare
Neki odnosi bukvalno iscrpljuju. Posle razgovora sa jednom osobom poželite da se smejete i živite. Posle druge poželite da legnete i da nikoga ne vidite.
Naravno, nemoguće je potpuno izbaciti neprijatne ljude iz života. Ponekad su to rođaci, kolege ili ljudi sa kojima jednostavno morate da imate kontakt. Ali nije neophodno da im posvetite sav svoj unutrašnji prostor.
Sa godinama posebno dragocena postaje sposobnost da kažete: „Meni ovo ne odgovara.“
Bez dokazivanja, bez ubeđivanja, bez beskrajnih sukoba.
Jednostavno postaviti granicu i sačuvati snagu za one koji su vam zaista važni.
7. Ne pretvarajte godine u presudu
Postoji ogromna razlika između rečenica: „Već mi je sedamdeset, šta još mogu da radim?“ i „Imam sedamdeset godina. Zanimljivo je šta još mogu da stignem.“
Broj je isti. A unutrašnje stanje potpuno drugačije.
Pozitivan odnos prema sopstvenim godinama zaista je povezan sa boljim pokazateljima zdravlja i psihološkog blagostanja. Istraživanja Beki Levi i njenih kolega pokazala su povezanost između pozitivnih predstava o starenju i dužeg životnog veka.
Ali pozitivan stav nikako ne znači da treba da se pretvaramo kako je starenje lako.
Starenje može biti teško. Telo može da boli, bliski ljudi mogu da odlaze, a snage i mogućnosti postaju manje.
Samo ne treba tim neizbežnim gubicima dodavati još jedan: uverenje da je sa godinama završio i sam život.
Preuzeto sa: oazaznanja.com
Leave a Reply