Slabost srce je jedna od najrasprostranjenijih zdravstvenih problema u našem narodu, a kardiovaskularne bolesti su prve na spisku uzročnika smrti. Prof. dr Petar Seferović, čuveni kardiolog, se zato detaljno osvrnuo na ovu temu i otkrio šta razara srčani mišić.
Često čujemo da masnoća, slatko, alkohol nikako nisu dobri za celokupno zdravlje orzanizma, ali profesor naglašava da je ključna umerenost u svemu, jer tada ostaje vrlo malo prostora za nastanak problema.
“Najvažnije je u svemu biti umeren. Slabljenje srca je veoma veliki klinički sindrom, koji nastaje kao posledica srčanog oboljevanja, najčešće koronarnih arterija. I to je ono što želimo da sprečimo”, započinje priču kardiolog.
Ishrana ima vrlo važnu ulogu.
“Godinama insistiramo na lečenju povišenog krvnog pritiska, što je veoma povezano sa ishranom. Lečenje i kontrola šečera u krvi, holesterola, telesne težine. Sve je to povezano sa načinom ishrane. Piletina, ćuretina, riba, povrće i voće i pitanje je da li ćemo preživeti”, kroz šalu govori dr Seferović i dodaje:
“Može i biftek, i prasetina, i jagnjetina, ali jednom nedeljno, ostalim danima jedite ove druge nabrojane namirnice. I ako možete da se utrenirat eda ustanete sa stola, a da niste potpuno siti, vi ste pobebili”.
Isitče da nije dobro unositi velike količine zasićenih masnih kiselina.
“Nisu dobre prevelike količine zasućenih masnih kiselina, nisu dobre velike količine crvenog mesa, slatkiša, vina, jak alkohol, kratka pića i sl. Ako ste umereni, ništa od ovoga neće smetati vašem srcu”.
Upozorava da ukoliko imamo u porodiici preranu smrt zbog kardiovaskularnih problema, moramo da pojačamo opreznost i neke preglede obavimo ranije, genetika je od velke važnosti za obolevanje srca.
“Na povišeni krvi pritisak posebno mora da se obrati pažnja. Danas se fantastično leči, ako je na vreme otkriven. Nemojte mnogo dosoljavati hranu, držite pritisak u granicama 140 sa 90. Nikada nemojte čekati da pređe granicu. I ne merite ga svaki dan, dobro je dva puta nedeljno. Nikako ujutru, tada je najveći. Najbolje je oko podne, ili oko šest popodne -savetuje”.
Objasnio je i kakav uticaj imaju kafa, energetska pića i cigarete na scre.
“Kafa je široko upotrebljavan napitak, ako popijete dnevno dve, tri kafe nije ništa strašno i ne bi trebalo da imate nikakve posledice. Energetska pića sadrže, takođe, simpatikomimetske supstane koji povećavaju pozornot, snagu, pažnju. Ako popijete litar vina, nije isto kao časa, zato drugačije pristisak raguje. Gledajte da se što ređe opijate. Zaboravite da cigarete postoje, to je najveći otrov koji postiji u savremenoj civilizaciji”.
Neminovno je da emocije mogu vrlo lako poremetiti rad srce, posebno ako ste dugo izloženi stresu.
“Zdravlje se definiše kao jedinstvo fizičkog i psihičkog blagostanja. Vrlo je kompleksno pitanje. Izuzetno teške i dramatične situacije oko zdravlja i života bližnjih, ili odlučujuće poslovne odluke, mogu dovesti i do fatalnih posledica. Znate priču da majka može da osedi za noć kada izgubi dete ili da joj je srce prepuklo zato što je saznala da joj je sin umro na bojnom polju. Radi se o uticaju katekolanima na naš srčani mišić. Ubrzavaju srčani rad, povećavaju pritisak i izazivaju suženja arterija srca. Osoba koja je zložena toj situaciji može da doživi infarkt ili iznenadnu smrt zbog aritmije”.
Stres jeste neizbežan u današanje vreme, ali potrebno je da naučimo da ga kanališemo na pravi način.
“Druga emocija je hronični negativni stres za opstanak, reputaciju, želju da se napreduje, dovodi do povećanja simpatičkog tonusa koji ubrzava srčani rad i podiže krvi pritisak ili prouzrokuje aritmije koje su veoma opasne. Srce je savršen organ, ali ako se kontrakuje u minuti mnogo više od 60 puta, njegov vek trajanja je manji, ulazi u fazu trošenja”.
Prof. dr Seferović naglašava da je upostavljanje dijagnoze od predusnog značaja za uspešno lečenje.
“Srčana slabost je izuzetno teška bolest. Osoba koja je ima ne može da obavlja poslove kao pre, osećam malaksalost, loše spavaju, ima otoke na nogama i stomaku. Česta je, nije izlečiva, ali se može držati pod kontrolom, postavljanje dijagnoze je od najveće važnosti”, zaključio je karidolog.
ALO.RS
Leave a Reply