Emily Parker je mislila da ima stabilan brak – sve dok jednog jutra nije otvorila aplikaciju banke i zaledila se. Sa njenog računa nestalo je 4.800 dolara. Avio-karte. Hotel u Majamiju. Restoran na plaži.
Nije želela da poveruje. Ali kada je pozvala avio-kompaniju, čula je ime putnika: “Daniel Parker i… Sofia Ramirez.”Sofija. Njegova mlađa koleginica. Njena krv je proključala. Daniel nije samo lagao – on je ukrao njen novac da bi otišao na romantično putovanje.
Te večeri nije ništa rekla. Samo je slušala kako on priča o “poslovnom putu,” klimnula glavom i nasmejala se. A onda je u tišini napravila plan.U subotu ujutru stajala je na aerodromu, sakrivena iza stuba. Gledala ih je kako prolaze kontrolu pasoša, ruku pod ruku, nasmejani.
I onda se pojavila carina. Uniformisani službenik ih je zaustavio i izgovorio rečenicu zbog koje su oboje problijedeli…Emily je zadržala dah dok su ih odvukli sa strane. Daniel je pokušao da se nasmeje, ali mu se osmeh tresao. Sofia je već vadila telefon.
“Gospodine Parker,” rekao je službenik ozbiljno, “vaša karta je označena zbog sumnje na prevaru sredstava. Potrebno je da ostanete ovde dok ne dođe policija.”Daniel je zastao. “To je greška! Ja sam—”“Plaćeno je tuđom karticom,” presekao ga je službenik. “Vlasnik računa je podneo prijavu.”
Emily je stajala par metara dalje, srce joj je udaralo, ali nije se pomerala. Nije htela scenu. Htela je da gleda kako se maska spušta sa njegovog lica.“Em?” čuo je njen glas. Daniel se okrenuo i ugledao je. Njegove oči su se raširile. “Šta radiš ovde?”
“Gledam,” rekla je mirno. “Ovo je moj novac, Daniel. Moj život. I dosta mi je da ga trošiš na nekog drugog.”Sofia se odmakla, lice joj crveno. “Daniel, šta je ovo?” pitala je panično.
“Pitaj njega,” odgovorila je Emily i okrenula se ka službeniku. “Ja sam vlasnik kartice. Potvrđujem prijavu.”Dok su ga odvodili, Daniel je pokušavao da dohvati Emily. “Možemo da razgovaramo! Možemo da sredimo ovo!”“Nema više razgovora,” rekla je tiho. “Ovo je kraj.”
Kasnije tog dana vratila se kući i izvadila iz fioke bračne fotografije. Neke je spakovala u kutiju, a neke bacila. Uveče je zaključala vrata i po prvi put za mesec dana spavala mirno.
Nedelju dana kasnije, dobila je poziv iz banke – novac je vraćen na njen račun. Ali to nije bio pravi trenutak oslobođenja. Pravi trenutak je bio onaj na aerodromu, kada je videla kako Daniel gubi kontrolu nad situacijom.
Emily je nastavila dalje. Upisala kurs koji je dugo želela, promenila izgled, krenula u novi život. Kada bi je neko pitao da li je oprostila, nasmešila bi se. “Ne,” rekla bi, “ali sam završila s tim.”
Leave a Reply