Reflektor je obasjao Anu, izdvojivši je iz polumraka sale, dok je voditelj zvonkim glasom najavio: „A sada će mlada pokloniti svoj biznis mladoženji!“Sala je utihnula. Čaše su tiše zazveckale, gosti su se pogledali i počeli da šapuću, čekajući trenutak u kojem će Ana progovoriti.Niko nije znao da ona nije pripremila nikakav poklon. Reči voditelja bile su deo nečijeg tuđeg plana, za koji je saznala tek tog trenutka.
Svekrva je sedela uspravno, sa samouverenim osmehom, kao da je sve već završeno. Ethan, mladoženja, blago se osmehivao, ali u njegovim očima nazirao se zahtev: očekivanje da će Ana upravo predati sve što je stvarala.
Ana je stegla mikrofon i napravila korak unazad. Pred očima su joj prolazile godine rada – osam godina kredita, neprospavanih noći, znoja i borbe za svaki klijent. Sve to sada je trebalo da nestane u jednoj rečenici.
Dokumenti koje je svekrva pominjala već su bili spremni – bez Anine saglasnosti, sa falsifikovanim potpisima. Sala je počela stidljivo da aplaudira, ali tenzija je rasla poput oluje pred grmljavinu.
Ana je pogledala ka projektoru u uglu bine. U ruci je već stezala mali daljinski koji je krišom uzela. Srce joj je tuklo glasnije od muzike i u glavi joj je sinula odluka – sada ili nikada.Umesto ugovora koji su svi očekivali, pritisnula je dugme i na platnu se pojavio video…
Na ekranu se pojavio snimak sigurnosne kamere iz Anine kancelarije. Na njemu se jasno videlo kako svekrva i njen advokat pretražuju fioke i pripremaju dokumenta. Potpis koji je stavljen na ugovor prikazan je u krupnom planu – i svi su mogli da vide da to nije Anin rukopis.U sali je zavladala potpuna tišina. Gosti su prestali da dišu, a zatim se začulo šapatanje koje je brzo preraslo u glasno negodovanje.
Svekrva je ukočeno sedela, lice joj je pocrvenelo. „Ovo je laž!“ povikala je, ali je u tom trenutku video prikazao i njen razgovor preko telefona, gde je jasno rekla: „Sutra na venčanju ćemo završiti transfer – ona i ne mora da zna.“
Ethan je ustao, lice mu je pobledelo. „Mama… šta si to uradila?“ pitao je glasom koji se tresao.„Radila sam to za tebe!“ viknula je, ali sada se već povlačila korak unazad, jer su pogledi gostiju postajali sve hladniji.
Ana je spustila mikrofon i rekla mirno, ali dovoljno glasno da svi čuju: „Ovaj biznis je moj život. Neću ga predati nikome, a najmanje onima koji pokušavaju da ga otmu iza mojih leđa.“
Gosti su počeli da aplaudiraju, neki čak i zviždali u znak podrške. Svekrva je shvatila da nema izlaza – podigla je torbicu i gotovo trčeći napustila salu kroz zadnja vrata.
Ethan je prišao Ani. „Izvini,“ rekao je iskreno. „Nisam znao da je otišla toliko daleko. Ako želiš, možemo poništiti ceremoniju, sve…“Ana ga je pogledala ravno u oči. „Želim brak u kojem se poštuje moj trud i moj rad. Ako to možeš da mi daš – ostajem. Ako ne… ovo je kraj.“
Posle nekoliko trenutaka tišine, Ethan je kleknuo pred njom. „Biram tebe, ne papire. Od danas, naš brak će biti naš – a biznis ostaje tvoj.“Gosti su aplaudirali, a voditelj je zbunjeno spustio mikrofon, ne usuđujući se da kaže više ništa.
Te večeri, umesto da bude ponižena, Ana je dobila poštovanje svih prisutnih. Sledećih nedelja, svekrva se nije pojavljivala, a Ethan je sam došao da potpiše izjavu da nema nikakva prava na firmu.Ana je te noći shvatila da je odbranila ne samo svoj posao nego i svoje dostojanstvo – pred svima.
Leave a Reply