Čuvarkuća sadrži tanin, biljnu sluz, masno ulje, smolu, kalcijev malat, mravlju i jabučnu kiselinu.
Moderna istraživanja potvrdila su da poseduje vrlo vredne kiseline, flavonoide i ugljene hidrate. U narodnoj medicini koristi se zbog svojih antiupalnih, adstringentnih i diuretičkih svojstava. Primenjuje se u obliku soka, obloga, masti, tinkture ili čaja.
Mesnati listići čuvarkuće puni su soka kojim se od davnina leči bolno uho, tako što se iz lista iscede dve-tri kapi soka i nanesu na bolno mesto. Nekoliko minuta treba odležati i ostaviti tečnost u uhu, a potom se okrenuti i pustiti da tečnost iscuri iz uha.
Zbog protivupalnih i antiseptičkih svojstava, čuvarkuća je odličan prirodni lek za kožne bolesti i rane te prva pomoć kod uboda insekata ili opekotina.
U narodnoj medicini koristi se i za tretiranje bradavica, kurjih očiju i sunčanih pega, a može se nanositi i na mesta koja su bolna zbog grčeva ili gihta. Koža se premaže sokom čuvarkuće ili se stavi obloga od prerezanog lišća.
Sveže isceđen sok čuvarkuće može se i piti (ili se može pojesti nekoliko listova) te dođe kao prirodni lek za bronhitis, gnojne upale grla i zubnog mesa, pročišćenje creva a uzima se i kao umirujuće sredstvo kod nervnih rastrojenosti.
Leave a Reply