Zašto da umre čovek kojem u vrtu raste ova žalfija? Ovo pitanje postavljao je Hipokrat još odavno.
Zimu bi mnogi od nas najradije prespavali poput medveda, jer sa njom uvek dođe i sezona gripa, prehlada, viroza i raznih upala.
Tada su i lekarske ordinacije pune pacijenata, a možda je bolje pre nego što i sami tamo pođete da isprobate neke lekove naših baka kojima su stolećima terale bolest iz kuće.
Naime, jedna od namirnica koje svakodnevno koristimo pri kuvanju već je vekovima i lek za niz bolesti.
“Zašto da umre čovek kojem u vrtu raste žalfija?”, pitao se Hipokrat spominjući biljku koja se takođe hiljadama godina koristi kao antibiotik.
Žalfija (Salvia officinalis) posebno je dobra za grlo, infekcije disajnih puteva, kao i infekcije u ustima.
Korisna je i za želudačne infekcije i probleme u crevima, a pomaže i pri smanjenju temperature, groznice i bolova u telu koji se javljaju na početku prehlade i gripa.
Arapi su, kao i Kinezi i Rimljani, verovali da je žalfija ključ dugog života. Ima antibakterijska, antifungalna i antivirusna svojstva.
Sa druge strane, naučno je dokazano da cimet može da ubije većinu bakterija, čak i one otporne na standardne antibiotike, a pomaže i protiv Ešerihije koli.
Samo kašičica cimeta, pokazalo je istraživanje, ubija 99,5 odsto tih bakterija za tri dana na sobnoj temperaturi.
Leave a Reply