Statistika kaže da svakih 20 minuta jedna osoba doživi moždani udar u Srbiji, a da svakih 60 minuta neko umre od istog. Na svu sreću, moždani udar može da se spreči, a ako se ipak dogodi može i uspešno da se leči.
Prema rečima, profesorke neurologa dr Dejane Jovanović, moždani udar ne bira ni vreme, ni mesto, ni godine.
“Što duže živimo, to je veća verovatnoća da ćemo dobiti moždani udar, ali na to ne možemo da utičemo. Zato možemo da utičemo na spektar faktora rizika. Na prvom mestu je hipertenzija. Dozvolite mi apostrofiram i jedan poremećaj srčanog ritma – atrijalnu fibrilaciju. Nisu svi poremećaji srčanog ritma rizični za nastanak moždanog udara, ali ovaj konkretno jeste i tu okidač može biti to što nije uvedena odgovarajuća preventivna terapija protiv zgrušavanja krvi ili se iz nekog razloga ona privremeno obustavi i to kao okidač vidimo u svakodnevnoj praksi” objasnila dr Jovanović za RTS.
Moždani udar uglavnom se beleži kod osoba srednjeg ili starijeg životnog doba i to najčešće kod onih koje imaju veliki broj pridruženih bolesti.
“Ono što nas uznemirava je da veliki broj tih pacijenata koji imaju pridružene bolesti ima nelečenu hipertenzijujer ona ne smeta, ne boli, pa kad nešto ne boli, onda nema razloga ni da se leči. To onda ostavlja posledice na krvnim sudovima i te posledice se onda vide u srednjim godinama”, dodala je profesorka Jovanović.
Lečenje moždanog udara
Profesorka Jovanović ističe da su od kraja devedesetih godina dve revolucionarne promene nastale u lečenju moždanog udara – uvođenje terapije za razbijanje ugruška i vađenje ugruška iz zapušenog krvnog suda, što može da se uradimo u ograničenom vremenskom periodu.
“Rok za primenu te terapije za razbijanje ugruška je negde oko četiri i po sata, ali danas imamo i mogućnosti da, naprednim skenerskim metodama, detektujemo pacijente kojima može i posle tog vremena da se terapija da i do devet sati, ali to nije svaki pacijent“, naglasila je dr Jovanović.
Nikako ne smemo da ignorišemo, poručuje profesorka, naglo nastao poremećaj govora, naglo nastalu oduzetost jedne polovine tela, naglo nastale smetnje vida u jednoj polovini vidnog polja, osećaj nestabilnost pri hodu, veoma jaku glavobolju.
(MONDO/RTS)
Leave a Reply