Neverovatna sudbina stranaca je sve promenila kada se najmanje nadala\u2026<\/p>\n
\u201cImam 47 godina. Ja sam obi\u010dna \u017eena. Mo\u017eete slobodno re\u0107i \u2013 obi\u010dan sivi mi\u0161. Nisam lepa, nemam lepu figuru. Sama sam.<\/p>\n
Nisam se udavala, niti sam \u017eelela, jer mislim da su gotovo svi mu\u0161karci iste \u017eivotinje koje te\u017ee da napune stomake i izvrnu se na kau\u010d. Niko me nikada nije ni zaprosio.<\/p>\n
Jedino sam dete u porodici. Nemam bra\u0107e i sestara, samo stare roditelje. Imam neke ro\u0111ake, ali ne komuniciram \u010desto s njima. I ne \u017eelim. \u017divim i radim u Moskvi ve\u0107 15 godina.<\/p>\n
\u017divim u prose\u010dnoj stambenoj zgradi u obi\u010dnom naselju. Ljuta sam. Cini\u010dna. Mislim da vi\u0161e ne umem da volim. Ne volim decu.<\/p>\n
Za Novu godinu oti\u0161la sam u Arhangelsk da posetim roditelje. Ina\u010de jednom godi\u0161nje idem ku\u0107i. Ove Nove godine re\u0161ila sam da im o\u010distim fri\u017eider. Na\u0161la sam gomilu smrznute hrane.<\/p>\n
Sve sam spakovala u kutiju i ponela da bacim. Pozvala sam lift, a u njemu je bio de\u010dak, imao je oko 7 godina. Vi\u0111ala sam ga sa majkom i jo\u0161 jednom bebom nekoliko puta. Zurio je u moju kutiju.<\/p>\n
I\u0161la sam ka kontejneru, a on za mnom. Pitao je: Mogu li da uzmem? Rekla sam da je to staro. A onda mislim \u2013 pa, on to \u017eeli, da\u0107u mu, nije pokvareno. Pa\u017eljivo je uzeo kutiju, stavio na grudi i zagrlio je. Pitala sam gde mu je majka.<\/p>\n
Bolesna je, kao i sestra. Ne mo\u017ee da ustane, rekao je.<\/p>\n
Okrenula sam se i oti\u0161la ku\u0107i. Spremila ve\u010deru. Postavila. Sela. Razmi\u0161ljala. Ne\u0161to me je dirnulo. De\u010dak mi nije izlazio iz glave.<\/p>\n
Nikad nisam bila saose\u0107ajna niti imala \u017eelju da poma\u017eem drugima. Ali, ne\u0161to me je sada pokrenulo \u2013 pokupila sam gotovo svu hranu iz ku\u0107e i krenula ka liftu. Tada sam shvatila da ne znam ni na kojem spratu stanuju. Znam samo da su iznad.<\/p>\n
Penjala sam se sprat po sprat, i sre\u0107om, de\u010dak je otvorio vrata dva sprata kasnije. Prvo nije ni\u0161ta razumeo, a onda se tiho povukao nazad i pustio me da u\u0111em.<\/p>\n
Stan je bio veoma skromno name\u0161ten, ali veoma \u010dist. Majka je le\u017eala na krevetu, sklup\u010dana uz bebu. Na stolu je stajao bokal vode i neke stare krpe. Devoj\u010dica je spavala. Ne\u0161to se \u010dulo iz njenih grudi.<\/p>\n
Imate li lekove? Nisam mogla da ne pitam. Ima ne\u0161to, rekao je i pokazao mi malu ku\u0107nu apoteku. Stare pilule sa isteklim rokom, zrele za bacanje. \u017dena se probudila. Dodirnula devoj\u010dicu po \u010delu. Okrenula se i videla me. Gledala je u mene toliko praznim pogledom.<\/p>\n
Gde je Anton? Do\u0161la je sebi i zabrinula se za sina. Rekla sam da sam kom\u0161inica. Pitala \u0161ta je sa njom i detetom. Rekla je. Nije bilo naivno. Pozvala sam hitnu. Dok smo \u010dekali, dala sam joj da pojede kobasicu i popije \u010daj, jer kako \u0107e dojiti bebu? Jela je bez \u017evakanja. Samo je gutala. Ko zna od kada je bila gladna.<\/p>\n
Doktori su do\u0161li, pregledali, prepisali gomilu lekova i injekcija. Oti\u0161la sam u apoteku i kupila sve. Oti\u0161la sam u prodavnicu i kupila mleko i hranu za bebe. Iz nekog razloga, kupila sam i igra\u010dku. Nekog sme\u0161nog majmuna limun\u017eute boje. Nikad ranije nisam kupila ni\u0161ta nijednom detetu.<\/p>\n
\u017dena se zove Anja. Ima 26 godina. Odgajila ju je baka, koja je umrla od tuberkuloze kad je Anja imala 15 godina. U 16. se zaposlila u prodavnici, a u 18. zaljubila u momka koji je obe\u0107ao da \u0107e se o\u017eeniti njome. Kad je zatrudnela, nestao je. Radila je do poslednjeg dana trudno\u0107e, sakupljala novac. Znala je da nema ko da joj pomogne.<\/p>\n
Kad je Anton imao mesec dana, ostavljala ga je samog u stanu i i\u0161la da \u010disti. Upoznala je jo\u0161 jednog koji je obe\u0107ao da \u0107e je o\u017eeniti. Istorija se ponovila. Opet je rodila, opet je bila sama. Sada sa jo\u0161 dvoje gladnih usta. Vlasnik radnje u kojoj je radila silovao ju je nakon drugog poro\u0111aja i dao joj otkaz. Sve ovo ispri\u010dala mi je dok smo \u010dekali hitnu pomo\u0107.<\/p>\n
Te no\u0107i nisam spavala. Razmi\u0161ljala sam. Za\u0161to ja \u017eivim? Za\u0161to sam ovakva? Ne brinem o roditeljima, ne zovem ih. Ne volim nikoga. I ne \u017ealim zbog toga. Gomilam novac, ve\u0107 ga imam dosta. A nemam na koga da ga potro\u0161im. I onda mi u \u017eivot u\u0111u stranci sa neobi\u010dnom sudbinom, ljudi koji nemaju \u0161ta da jedu.<\/p>\n
Ujutro je Anton ostavio tanjir s pala\u010dinkama ispred mojih vrata i oti\u0161ao. Stajala sam s tanjirom u rukama, a njegova vrelina kao da me je o\u017eivela. \u017delela sam sve odjednom \u2013 da pla\u010dem, da se smejem, pojedem pala\u010dinke.<\/p>\n
Nedaleko od zgrade nalazi se mali tr\u017eni centar. Oti\u0161la sam i kupila gomilu ode\u0107e za devoj\u010dicu i de\u010daka. Kupila sam i \u0107ebad, jastuke, donji ve\u0161. Hranu, vitamine. \u017delela sam sve da im kupim. Ose\u0107ala sam se potrebnom.<\/p>\n
Pro\u0161lo je deset dana od na\u0161eg susreta, a oni su po\u010deli da me zovu tetka Rita. Anja se zaposlila kao \u0161najderka. \u017divot im se promenio od na\u0161eg susreta.<\/p>\n
Promenio se i moj. Po\u010dela sam da zovem roditelje. Molila sam se za bolesnu decu. Ne razumem kako sam onako \u017eivela tolike godine.<\/p>\n
Sada svakog dana s posla tr\u010dim ku\u0107i. Znam da me oni \u010dekaju. I vi\u0161e od toga \u2013 uskoro \u0107emo svi i\u0107i u Arhangelsk kod mojih roditelja svi zajedno. Kupila sam svima vozne karte.<\/p>\n
Shvatila sam \u2013 nemam za \u0161ta drugo da \u017eivim, osim za njih.<\/p>\n
A za \u0161ta vi \u017eivite? Ne dajte da vam \u017eivot pro\u0111e ni u \u010demu kao moj. Mislite na vreme!\u201d<\/p>\n
Stil.kurir.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Neverovatna sudbina stranaca je sve promenila kada se najmanje nadala\u2026 \u201cImam 47 godina. Ja sam obi\u010dna \u017eena. Mo\u017eete slobodno re\u0107i \u2013 obi\u010dan sivi mi\u0161. Nisam […]<\/a><\/p>\n<\/div>","protected":false},"author":1,"featured_media":9367,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-9366","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kuhinja-zdravlje.xyz\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9366","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kuhinja-zdravlje.xyz\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kuhinja-zdravlje.xyz\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kuhinja-zdravlje.xyz\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kuhinja-zdravlje.xyz\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=9366"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/kuhinja-zdravlje.xyz\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9366\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9368,"href":"https:\/\/kuhinja-zdravlje.xyz\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9366\/revisions\/9368"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kuhinja-zdravlje.xyz\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/9367"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kuhinja-zdravlje.xyz\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=9366"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kuhinja-zdravlje.xyz\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=9366"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kuhinja-zdravlje.xyz\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=9366"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}