Nisu postojale \u0161kole roditeljtva, ni sve te silne knjige, forumi, grupe na fejsbuku, a opet \u2013 sve se nekako znalo. Na kraju, nismo ispali ni tako lo\u0161i.<\/p>\n\n\n\n
Na\u0161e se majke nisu toliko pla\u0161ile za nas. Nije se toliko mudrovalo oko tog roditeljstva. Moj otac nije morao da se nacrta svake ve\u010deri u osam nula nula da bi pomogao majci da me okupa.<\/p>\n\n\n\n
Ne tako davno i ja sam svoje dete kupala sama. Obi\u010dnim bekutan sapunom za bebe. Jednom rukom sam dr\u017eala dete, drugom tu\u0161, sapun, pe\u0161kir\u2026 Nisam se pla\u0161ila da \u0107e mi ispasti u kadu. Realno, nijedna majka ne ispu\u0161ta svoje dete tek tako.<\/p>\n\n\n\n
Moja se majka nije pla\u0161ila trudno\u0107e, ni povratka na posao, ni jaslica. Odvajanja. Nije imala kad da misli o tome da li \u0107e boravak u grupi po mene ostaviti trajne posledice. Nije se ba\u0161 bavila socijalnim aspektima mog odrastanja.<\/p>\n\n\n\n
Nije tr\u010dala kod lekara za svaku sitnicu. Nije dolazila u \u0161kolu svakog ponedeljka i nikad joj nije palo na pamet da me \u201eza\u0161titi\u2019\u2019 od nastavnika. Nismo igrali na \u201emrzi me profesor\u2019\u2019 kartu. Prelazak iz ni\u017eih u vi\u0161e razrede osnovne \u0161kole nije se dovodio u pitanje niti je predstavljao prekretnicu u \u017eivotu vrednu pomena<\/p>\n\n\n\n
Moja majka nikada nije bila moj li\u010dni talac niti neko kome je du\u017enost da me zabavlja i u\u010dini moj boravak na planeti prijatnim. Danas eto, nije dovoljno da detinjstvo bude prijatno. Ne, detinjstvo danas mora biti nezaboravno!<\/p>\n\n\n\n
Nezaboravno, drugovi i drugarice! Svaki dan je povod za prava mala slavlja, Njima je dosadno. Od momenta dok otvore o\u010di, pa do odlaska u krevet, uve\u010de, decu je potrebno animirati, uga\u0111ati im na sve mogu\u0107e na\u010dine, pomerati sopstvene granice, biti blag, popustljiv, nikada ne povisiti ton, ne ugroziti njihov mali integritet ni na koji na\u010din i sve u svemu \u2013 stvoriti jedan veliki, ogromni agresivni i destruktivni ego.<\/p>\n\n\n\n
NA\u0160E SE MAJKE NISU PLA\u0160ILE NAS.
\nNi na\u0161eg pla\u010da. S treskanjem, bacakanjem i drsko\u0161\u0107u su nekako lak\u0161e i otresitije izlazile na kraj. Na\u0161e su majke pile svoje kafe natenane i odmarale se kad do\u0111u s posla. Mi smo se za to vreme igrali ispred zgrade s drugom decom. Drugom decom, drugarice i drugovi.<\/p>\n\n\n\n
Znalo se \u0161ta se sme, a \u0161ta ne. \u0160ta je dobro, a \u0161ta ne. Vadi taj prst iz usta, ne \u010da\u010dkaj nos, ne pri\u010daj sa strancima, ne uzimaj bombone od nepoznatog \u010dike na ulici, skloni se od televizora, pokvari\u0107e\u0161 o\u010di, ka\u017ei dobardan, hvala, molim, ustani da baka sedne, budi dobar drug, ne sedi na hladnom betonu, pojedi sve iz tanjira i do osam budi ku\u0107i. Eto tako smo nekako mi vaspitavani.<\/p>\n\n\n\n
Nedoumice su se re\u0161avale i bez gugla, uz savete drugih, iskusnijih prijateljica. Nisu postojale \u0161kole roditeljtva, ni sve te silne knjige, forumi, grupe na fejsbuku, a opet \u2013 sve se nekako znalo. Na kraju, nismo ispali ni tako lo\u0161i. Dana\u0161nje odrastanje li\u010di na trku s preponama.<\/p>\n\n\n\n
\u010cak i pre nego se rodi \u2013 kljukaj se folnom kiselinom, pij vitamine, radi dabl i tripl testove\u2026Onda \u2013 porodi se bezbolno, bez traume, budi s bebom, doji do tre\u0107eg osnovne, uva\u017eavaj karakter, temperament, genetske predispozicije, ne dozvoli da pla\u010de, nosi ponosno k\u2019o da je \u0161tafeta mladosti, ne ostavljaj je samu, ne gasi svetlo, napravi mesta u svom krevetu, premesti mu\u017ea u dnevnu, bdij nad njom tokom celog perioda odrastanja, ne dozvoli da joj bilo \u0161ta zafali, da se oseti ugro\u017eeno, zapostavljeno, da nema, po\u0161tuj njeno malo Ja, uva\u017eavaj njene potrebe, preispituj se, donosi ispravne odluke, preuzmi svu odgovornost, na zasluge zaboravi, za\u0161titi je od sunca, zra\u010denja, zaga\u0111enog vazduha, pasa lutalica, \u010desmova\u010de, izduvnih gasova, urokljivih o\u010diju, retrogradnog Merkura, zasi\u0107enih masti i slobodnih radikala. \u010cisti oko zgrade, skupljaj \u0111ubre, recikliraj plastiku, kupuj organsko, sadi drve\u0107e, jer \u2013 na\u0161a deca zaslu\u017euju bolju planetu.<\/p>\n\n\n\n
Ok, a \u0161ta ako ta na\u0161a planeta zaslu\u017euje bolju decu? Mislim, pitam za drugaricu.<\/p>\n\n\n\n
Izvor: stil.kurir.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"