Iako je je\u010dam jedna od najstarijih \u017eitarica, u nas ga nepravedno bije glas sirotinjske hrane, po\u0161to je, kao hljebna \u017eitarica, lo\u0161ijeg kvaliteta od p\u0161enice, te su oni koji su bili prinu\u0111eni da jedu takozvanu je\u010dmenicu smatrani siroma\u0161nima.<\/p>\n
Uzrok tom lo\u0161ijem kvalitetu le\u017ei u \u010dinjenici da je je\u010dam zrnasta biljka \u010dije je zrno potpuno sraslo s plevom. Me\u0111utim, posebnim postupkom u mlinovima pleva se lju\u0161ti, a zrno zaokru\u017euje pa se dobija takozvana ger\u0161la, koja se priprema kao ri\u017ea.<\/p>\n
Savremena nauka te predrasude, me\u0111utim, opovrgava. Je\u010dam je jedna od najuniverzalnijih zrnastih kultura, s vrlo \u0161irokim mogu\u0107nostima upotrebe u prehrani stanovni\u0161tva, a posebno se odlikuje svojim ljekovitim svojstvima. Kao kulturna biljka uzgajan je jo\u0161 u kameno doba, pet do \u0161est hiljada godina prije nove ere. Materijalni tragovi kulture je\u010dma prona\u0111eni su u pore\u010djima Eufrata i Tigra, u dolini Nila i u sojenicama \u0161vajcarskih jezera.<\/p>\n
Stari Grci su ga smatrali darom Demetre, \u201cmajke \u017eita\u201d, pa su boginji posve\u0107ivali \u017ertvene kola\u010de od je\u010dmenog bra\u0161na. Zanimljivo je da je u svakodnevici indogermanskih naroda zrno je\u010dma simboli\u010dno upotrebljavano kao najmanja mera za te\u017einu (teg) i za du\u017einu (zrno je\u010dma ima duguljast oblik). To dokazuje da su pojedini narodi preuzimali kulturu je\u010dma jedni od drugih i da je on u to drevno doba bio vrlo rasprostranjen.<\/p>\n
Je\u010dam je \u017eitarica koja po svom biohemijskom sastavu, a posebno po svojim ljekovitim svojstvima, ima puno pravo da \u017eivi u \u201cmiroljubivoj koegzistenciji\u201d s ostalim \u017eitaricama, a u nekim vidovima \u010dak ima i neke prednosti. Holandski istra\u017eiva\u010di su ustanovili da je\u010dam sadr\u017ei i do 35 odsto nezasi\u0107enih masnih kiselina koje smanjuju holesterol u krvi, \u0161to nije slu\u010daj ni s jednom \u017eitaricom.<\/p>\n
Zbog toga bi se \u201cprezrena\u201d ger\u0161la trebalo \u010de\u0161\u0107e da se na\u0111e na jelovnicima \u201cbogatijih\u201d slojeva bez predrasuda o sirotinjskoj hrani. Hranljive vrednosti je\u010dma su, ina\u010de, sli\u010dne ostalim vrstama \u017eitarica: 11 posto belan\u010devina, 1,8 procenat masti i ukupno 73,4 posto ugljenih hidrata (cijelo zrno). U olju\u0161tenom zrnu (ger\u0161li) te se vrijednosti ne\u0161to mijenjaju \u2013 postotak bjelan\u010devina i masti se smanjuje, ali se pove\u0107ava postotak ugljenih hidrata.<\/p>\n
Je\u010dam je bogat i mineralima: kalijumom, fosforom i magnezijumom, te kalcijumom, natrijumom, sumporom, \u017eeljezom, manganom, bakrom, cinkom, kobaltom, fluorom i jodom. I vitaminski sastav je\u010dma sli\u010dan je vitaminskom sastavu ve\u0107ine \u017eitarica. Sadr\u017ei gotovo sve vitamine, posebno vitamina B.<\/p>\n
Ljekovita svojstva je\u010dma tako\u0111e su brojna, jer rezultiraju iz djelovanja njegovih glavnih sastojaka, kao \u0161to su skrob, azotne materije, biljna mast s obiljem nezasi\u0107enih masnih kiselina, \u0161e\u0107er, enzimi i sli\u010dno. Je\u010dmena sluz koja nastaje prilikom kuhanja olju\u0161tenog zrna vrijedna je dijetalna hrana u oboljenjima grla i \u017eeluca, a u spoljnoj primjeni upotrebljava se kao topli oblog za sazrijevanje \u010direva i ubla\u017eavanje oteklina.<\/p>\n
Supe od je\u010dmene ka\u0161e s dodatkom zeleni i za\u010dina izvrsno su dijetalno jelo za osobe koje naginju debljanju. Cijelo zrno je\u010dma, pr\u017eeno i samljeveno u kafenom mlinu, s dodatkom cikorije, mo\u017ee izvrsno zameniti pravu kafu. Je\u010dmena kafa pomije\u0161ana s mlijekom (bijela kafa) izvrstan je i hranljiv napitak za djecu i starije ljude, bez \u0161tetnog kofeina.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"