Verovatno ste vi\u0111ali takve ljude. \u017dena uve\u010de izlazi sa kesom hrane, odlazi do podruma, gara\u017ea ili iza prodavnice, stavlja staru plasti\u010dnu \u010diniju, tiho doziva ma\u010dke po imenima koja im je sama nekada smislila, name\u0161ta kutiju sa krpama, proverava da li se voda zamrzla i odlazi dalje svojim poslom, kao da se upravo ni\u0161ta posebno nije dogodilo.<\/p>\n
A oko nje se skoro uvek na\u0111u oni koji nezadovoljno vrte glavom. Neko ka\u017ee da se zbog takvih ljudi \u017eivotinje \u201erazmno\u017eavaju\u201c. Neko ih optu\u017euje za naivnost. Neko ih uop\u0161te smatra \u010dudnim ili psihi\u010dki nestabilnim.<\/p>\n
Iako, ako se pogleda pa\u017eljivije, iza takvog pona\u0161anja gotovo uvek ne stoji glupost niti \u201e\u010dudnovatost\u201c, ve\u0107 vrlo odre\u0111en sklop psihe, odre\u0111eno \u017eivotno iskustvo i posebno do\u017eivljavanje tu\u0111e boli.<\/p>\n
Psiholozi odavno govore da odnos \u010doveka prema slabim bi\u0107ima mnogo toga otkriva o njegovom unutra\u0161njem svetu. Zato \u0161to \u017eivotinja ne mo\u017ee da uzvrati na uobi\u010dajen ljudski na\u010din: ne\u0107e pomo\u0107i novcem, ne\u0107e unaprediti karijeru, ne\u0107e doneti korist, ne\u0107e pobolj\u0161ati status. I upravo zato briga o napu\u0161tenim \u017eivotinjama \u010desto postaje postupak ne zbog koristi, ve\u0107 zbog unutra\u0161njeg ose\u0107aja humanosti.<\/p>\n
\u0160to je \u010dovek na vi\u0161em intelektualnom i moralnom nivou, to je slobodniji, to mu \u017eivot donosi vi\u0161e zadovoljstva. I vrlo \u010desto sposobnost da se sa\u017eali slabo bi\u0107e govori o \u010doveku vi\u0161e nego njegove glasne re\u010di o moralu.<\/p>\n
Neki ljudi mirno pro\u0111u pored drhtavog \u0161teneta i za minut ve\u0107 zaborave da su ga uop\u0161te videli. A drugi potom pola ve\u010deri razmi\u0161ljaju da li je pojeo ne\u0161to, da li se smrznuo no\u0107u i da li su ga izbacili iz ulaza.<\/p>\n
I nije stvar u tome da je neko dobar, a neko lo\u0161.<\/p>\n
Jednostavno, psiha je druga\u010dije ure\u0111ena. Kod ljudi koji hrane napu\u0161tene \u017eivotinje, emocionalna reakcija na tu\u0111u patnju obi\u010dno je mnogo ja\u010da i dublja. Njihov mozak slabije ume da postavi unutra\u0161nji filter izme\u0111u sebe i tu\u0111e boli.<\/p>\n
Zanimljiva \u010dinjenica: istra\u017eivanja pokazuju da se kod jake empatije kod \u010doveka mogu aktivirati iste zone mozga koje se uklju\u010duju i pri njegovom sopstvenom bolu. To zna\u010di da tu\u0111u patnju psiha bukvalno delimi\u010dno do\u017eivljava kao svoju.<\/p>\n
Takva \u017eena vidi mr\u0161avu ma\u010dku ne kao \u201edeo gradske sredine\u201c, ve\u0107 kao \u017eivo bi\u0107e kojem je stra\u0161no, hladno i gladno.<\/p>\n
I upravo zato joj je te\u017ee da okrene glavu. Ovo se posebno \u010desto javlja kod ljudi koji su odrasli u atmosferi u kojoj saose\u0107anje nije smatrano slabo\u0161\u0107u.<\/p>\n
Mnogi od njih su odrasli u porodicama gde je pomaganje drugima bilo norma. Starije generacije su uop\u0161te \u010desto \u017eivele sa stavom: \u201eAko mo\u017ee\u0161 da pomogne\u0161 \u2013 pomozi\u201c.<\/p>\n
I ta unutra\u0161nja navika ostaje za ceo \u017eivot. \u010cak i ako se okolina smeje. \u010cak i ako se kom\u0161ije ljute. \u010cak i ako sam \u010dovek \u017eivi veoma skromno.<\/p>\n
Kako je govorio Lav Tolstoj: \u201eDa bi verovao u dobro, mora\u0161 po\u010deti da ga \u010dini\u0161\u201c.
\nZa takve ljude pomo\u0107 nije teorija ni lepe re\u010di, ve\u0107 svakodnevna radnja.<\/p>\n
O ovome se retko govori naglas, iako psiholozi to vrlo \u010desto prime\u0107uju.<\/p>\n
Ako se pa\u017eljivo poslu\u0161aju pri\u010de ljudi koji godinama poma\u017eu \u017eivotinjama, gotovo uvek se ispostavi da je u njihovom sopstvenom \u017eivotu nekada bilo mnogo usamljenosti, nedostatka topline ili ose\u0107aja da nisu potrebni.<\/p>\n
Neko je odrastao sa emocionalno hladnim roditeljima. Nekoga su stalno kritikovali. Nekome je u detinjstvu jednostavno nedostajalo ne\u017enosti i ose\u0107aja sigurnosti. I tada psiha po\u010dinje veoma osetljivo da reaguje na svako bespomo\u0107no bi\u0107e.<\/p>\n
\u017dena vidi mokro ma\u010de ispod automobila \u2013 i u njoj se ne javlja samo sa\u017ealjenje prema \u017eivotinji, ve\u0107 i ne\u0161to vrlo li\u010dno, staro, davno zaboravljeno.<\/p>\n
Mo\u017eda toga nije ni svesna. Ali kroz brigu o slabom bi\u0107u \u010dovek ponekad nesvesno poku\u0161ava da drugome pru\u017ei toplinu koje je nekada nedostajalo njemu samom. I to zaista funkcioni\u0161e kao emocionalno olak\u0161anje.<\/p>\n
Kontakt sa \u017eivotinjama mo\u017ee da smanji nivo kortizola \u2013 hormona stresa \u2013 i pove\u0107a nivo oksitocina, koji je povezan sa ose\u0107ajem vezanosti i emocionalnog mira. Zato se posle kontakta sa \u017eivotinjama mnogim ljudima psihi\u010dki lak\u0161e.<\/p>\n
Kako je govorio Fjodor Dostojevski: \u201eSaose\u0107anje je najva\u017eniji i, mo\u017eda, jedini zakon postojanja celog \u010dove\u010danstva\u201c.
\nZa neke ljude to saose\u0107anje postaje na\u010din da unutra\u0161nje ostanu \u017eivi.<\/p>\n