Od detinjstva nas u\u010de da budemo zahvalni. Ako vam je neko ne\u0161to poklonio \u2013 zahvalite se. Ako vam je ponu\u0111ena pomo\u0107 \u2013 nemojte je odbiti. Ako vam starija osoba daje savet \u2013 saslu\u0161ajte je. Ako je ro\u0111ak uradio ne\u0161to dobro za vas \u2013 zar \u0107ete sada pitati \u0161ta \u017eeli zauzvrat?<\/p>\n
Upravo tu ponekad po\u010dinje problem. Jer nije sve \u0161to vam neko pru\u017ea sa osmehom zaista dobro prihvatiti. Ne radi se o sujeverju niti o tome da ljudi oko vas obavezno \u017eele da vas prevare. Re\u010d je o mnogo obi\u010dnijoj stvari \u2013 ljudskim granicama.<\/p>\n
Ponekad zajedno sa poklonom \u010dovek prihvati i ose\u0107aj dugovanja. A onda se pita za\u0161to mu je posle \u201edobrog\u201c susreta te\u0161ko oko srca.<\/p>\n
Jedan veoma mudar deda jednom je rekao re\u010denicu koju sam zapamtila za ceo \u017eivot: \u201ePre nego \u0161to ne\u0161to uzme\u0161, razmisli da li \u0107e\u0161 kasnije mo\u0107i isto tako slobodno da to vrati\u0161.\u201c<\/p>\n
Nije govorio o stvarima. Govorio je o slobodi.<\/p>\n
Obi\u010dan poklon je jedno. Poklonili su vam cve\u0107e, knjigu, doma\u0107e kola\u010de, neku sitnicu koju su posebno birali za vas. Zahvalili ste se, nasme\u0161ili i nastavili svojim \u017eivotom.<\/p>\n
Ali sasvim je druga stvar kada vam neko iznenada pokloni ne\u0161to veoma skupo, a vi pritom ne razumete za\u0161to.<\/p>\n
Telefon. Skup sat. Putovanje. Veliku sumu novca. Ne\u0161to \u0161to sami sebi nikada ne biste kupili.<\/p>\n
\u201eMa uzmi, \u0161ta ti je! Nije mi \u017eao.\u201c<\/p>\n
Zahvalite se, a u vama se iz nekog razloga pojavi neprijatna misao: \u201eA \u0161ta \u0107e sada tra\u017eiti od mene?\u201c<\/p>\n
Ako se ta misao pojavila, vredi poslu\u0161ati sopstveni ose\u0107aj. To uop\u0161te ne zna\u010di da osoba poku\u0161ava da vas kupi. Ponekad je poklon zaista dat od srca. Ali ako vam posle njega postane te\u0161ko da toj osobi ka\u017eete \u201ene\u201c, da joj se suprotstavite ili da odbijete njene zahteve, cena poklona ispala je ve\u0107a od one koja je bila napisana na etiketi.<\/p>\n
Pravi poklon ne bi trebalo da pretvori onoga ko ga prima u du\u017enika.<\/p>\n
Sa bliskim ljudima posebno je te\u0161ko razgovarati o novcu.<\/p>\n
Nepoznatoj osobi mo\u017eete mirno re\u0107i: \u201eKada vra\u0107am? Koliki je iznos? \u0160ta smo se dogovorili?\u201c A ro\u0111aku ili starom prijatelju nekako je neprijatno postavljati takva pitanja.<\/p>\n
\u201ePa mi smo na\u0161i.\u201c<\/p>\n
I upravo tu po\u010dinju najneprijatnije porodi\u010dne pri\u010de. Jedna osoba je novac smatrala poklonom. Druga privremenom pomo\u0107i. Tre\u0107a je ve\u0107 u mislima ra\u010dunala koju \u0107e uslugu dobiti zauzvrat. Svi su bili uvereni da se savr\u0161eno razumeju, sve dok se posle pola godine nije ispostavilo suprotno.<\/p>\n
A onda se pojavljuju re\u010denice: \u201eJa sam ti tada pomogao\u201c, \u201eNisam to o\u010dekivao od tebe\u201c, \u201ePosle svega \u0161to sam uradio za tebe\u201c.<\/p>\n
Zato jasno\u0107a pre davanja novca nije znak nepoverenja, ve\u0107 na\u010din da sa\u010duvate odnos. Ponekad pet minuta neprijatnog razgovora o iznosu i rokovima zaista vredi mnogo manje nego nekoliko godina me\u0111usobnih zamerki.<\/p>\n