Mnogi se iznenade kada izvade mrkvu iz zemlje i vide da je ostala sitna, tanka ili nepravilnog oblika iako je li\u0161\u0107e tokom ljeta izgledalo zdravo i zeleno. U velikom broju slu\u010dajeva problem nije sjeme niti prihrana, ve\u0107 na\u010din zalivanja koji mo\u017ee potpuno usporiti razvoj korijena ispod zemlje.<\/p>\n
Naj\u010de\u0161\u0107a gre\u0161ka koju ljudi prave jeste \u010desto i povr\u0161insko zalivanje. Kada se zemlja kvasi samo u gornjem sloju, korijen mrkve ostaje plitak i nema potrebu da ide dublje u potragu za vlagom. Zbog toga mrkva ostaje kratka, tanka i slabo razvijena, posebno tokom toplih i suvih dana.<\/p>\n
Iskusni ba\u0161tovani zato mrkvu zalivaju rje\u0111e, ali mnogo obilnije. Cilj je da voda prodre dublje u zemlju kako bi korijen rastao pravo i sna\u017eno. Najbolje je zalivati rano ujutro ili predve\u010de, kada sunce nije jako i vlaga sporije isparava iz zemlje.<\/p>\n
Jo\u0161 jedan veliki problem nastaje kada se poslije zalivanja stvori tvrda pokorica na povr\u0161ini zemlje. Takva zemlja ote\u017eava prolazak vazduha do korijena i mo\u017ee usporiti pravilan razvoj mrkve. Zato mnogi poslije ki\u0161e ili zalivanja lagano rastresu povr\u0161inski sloj zemlje izme\u0111u redova kako bi ostao rahao i prozra\u010dan.<\/p>\n
Va\u017eno je i da zemlja bude o\u010di\u0161\u0107ena od kamenja i ve\u0107ih grudvi jer prepreke u zemlji \u010desto uzrokuju krivljenje i deformaciju korijena. Mnogi prije sadnje dodaju pijesak ili sitni kompost kako bi zemlja bila mek\u0161a i pogodnija za razvoj dugih i zdravih plodova.<\/p>\n
Kada se pravilno zaliva i odr\u017eava rahla zemlja, mrkva mnogo lak\u0161e razvija sna\u017ean korijen i ravnomjerno raste. Uz malo pa\u017enje tokom sezone, glavice mogu biti znatno krupnije, sla\u0111e i zdravije do vremena va\u0111enja iz ba\u0161te.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"