Postoji jedna tiha zakonitost koju ne prime\u0107uje\u0161 odmah. Najpromi\u0161ljeniji, najpa\u017eljiviji, unutra\u0161nje bogati ljudi retko su u centru bu\u010dnih dru\u0161tava. Oni \u010de\u0161\u0107e \u0107ute, \u010de\u0161\u0107e se povla\u010de u stranu, \u010de\u0161\u0107e biraju samo\u0107u umesto \u201esamo da popri\u010daju\u201c. I nije re\u010d o aroganciji ili prezi prema drugima.<\/p>\n
Va\u017eno je odmah re\u0107i: dru\u017eeljubivi ljudi nisu glupi. To su razli\u010diti tipovi psihe, razli\u010diti na\u010dini postojanja u svetu. I izuzetaka ima dovoljno. Ali ako gleda\u0161 iskreno i bez iluzija, jedno se ponavlja iznova i iznova: \u0161to \u010dovek dublje razmi\u0161lja, to mu br\u017ee nestaje interes za ve\u0107inu razgovora. Ne za ljude \u2013 ve\u0107 za same razgovore.<\/p>\n
\u201eUm ne \u010dini \u010doveka usamljenim. On ga samo \u010dini izbirljivim.\u201c<\/p>\n
Za\u0161to je to tako? Evo pet razloga koji obi\u010dno ostaju iza scene.<\/p>\n
Za mnoge, komunikacija je samo razmena fraza. Kratkih, sigurnih, koje nikoga ne obavezuju. Vesti, tra\u010devi, vreme, ko je gde bio, ko \u0161ta kupio. Rekli su \u2013 i razi\u0161li se. I deluje \u010dak prijatno.<\/p>\n
Ali pametan \u010dovek gotovo odmah oseti prevaru. Prime\u0107uje ono \u0161to drugi ne smatraju problemom: ljude koji uop\u0161te ne slu\u0161aju. Oni ili govore ili \u010dekaju kada \u0107e mo\u0107i da govore. Imaju pogled, klimanje glavom, ali prisustvo \u2013 nema.<\/p>\n
Prekidaju druge, \u017eure da ubace svoje. Ne postavljaju pitanja, ne proveravaju, ne poku\u0161avaju da razumeju \u0161ta je sagovornik zaista hteo da ka\u017ee.<\/p>\n
\u201eVe\u0107ina ljudi slu\u0161a ne da bi razumela, ve\u0107 da bi odgovorila.\u201c<\/p>\n
I to je naro\u010dito vidljivo u detaljima. Na primer, kada pametan \u010dovek postavi pitanje za poja\u0161njenje:<\/p>\n
\u2013 \u201e\u0160ta ta\u010dno misli\u0161 kada ka\u017ee\u0161 \u2018volim svoj posao\u2019?\u201c<\/p>\n
Ne iz zlonamernosti. Ne da bi zakomplikovao. Ve\u0107 zato \u0161to smisao jeste va\u017ean. Re\u010di nisu samo buka, ve\u0107 kontejneri za misli.<\/p>\n
I tu razgovor po\u010dinje da se raspada. Ljudima nije prijatno kada ih neko moli da misle dublje nego \u0161to su navikli. Deluje im neprijatno, \u010dini im se da ih \u201ekritikuju\u201c. Iako ih zapravo samo \u017eele razumeti.<\/p>\n
Povr\u0161ni \u010dovek to ne prime\u0107uje \u2013 jer i sam komunicira tako. Pametan prime\u0107uje. I sa svakim takvim razgovorom \u017eelja za komunikacijom postepeno nestaje.<\/p>\n
Ovo je logi\u010dno produ\u017eenje prvog razloga. Kada \u010dovek unapred razume scenario dijaloga, motivacija nestaje.<\/p>\n
Slu\u010dajan susret, stari poznanik, ponuda da sednu u kafi\u0107 \u2013 za mnoge razlog za radost. Za pametnog, unutra\u0161nja prognoza:
\n\u201eBi\u0107e \u2018kako si \u2013 dobro\u2019, pri\u010de o pro\u0161losti, par \u017ealbi, par \u0161ala i gotovo.\u201c<\/p>\n
I postavlja se iskreno pitanje: za\u0161to?<\/p>\n
\u201eAko razgovor ne donosi smisao, toplinu ili ideju \u2013 on postaje buka.\u201c<\/p>\n
Pametan \u010dovek bi rado pri\u010dao o projektima, mislima, otkri\u0107ima, sumnjama, pogledima na \u017eivot. O stvarima koje \u0161ire um, a ne samo tro\u0161e vreme. Ali takvi razgovori su retki. To je skoro luksuz.<\/p>\n
\u010ce\u0161\u0107e su dijalozi gde zapravo nema o \u010demu pri\u010dati, ali \u0107utanje je neprijatno. Rezultat je \u2013 praznina, prikrivena kao komunikacija. Vremenom pametan jednostavno prestaje da se uklju\u010duje. Ne iz ponosa, ve\u0107 iz po\u0161tovanja prema svom vremenu.<\/p>\n