Jedan psiholog odr\u017eao je svojim studentima slede\u0107e predavanje:<\/p>\n
\u201eSvakog dana suo\u010davamo se sa izazovima i preprekama, koje nam poma\u017eu da rastemo i koji nas defini\u0161u. Ali, kada se stres uvu\u010de, to mo\u017ee da u\u010dini da stvari postanu skroz nemogu\u0107e. Mo\u017ee nas \u010dak paralisati i spre\u010diti da uradimo stvari koje moraju da se zavr\u0161e\u201c.<\/p>\n
Onda je sipao vodu iz bokala u \u010da\u0161u, i pitao svoje studente: \u201eKoliko je te\u0161ka ova \u010da\u0161a vode?\u201c<\/p>\n
Studenti su davali razne odgovore:<\/p>\n
\u201eDva decilitra,\u201c rekla je jedna studentkinja, a zatim su se nizali odgovori \u201eTri decilitra, pet decilitara\u201c.<\/p>\n
Profesor im je na to odgovorio:<\/p>\n
\u201eApsolutna te\u017eina ove \u010da\u0161e nije bitna. Ona zavisi od toga koliko dugo je dr\u017eim. Ako je dr\u017eim jedan minut, ni\u0161ta se ne\u0107e desiti. Ako je dr\u017eim jedan sat, po\u010de\u0107e da me boli ruka. Ako je dr\u017eim ceo dan, moja ruka \u0107e utrnuti i bi\u0107u paralisan. Dakle, te\u017eina \u010da\u0161e nije se promenila, ali \u0161to je du\u017ee dr\u017eim, ona postaje te\u017ea. Stresovi i brige u \u017eivotu su poput ove \u010da\u0161e vode. Ako mislite o njima neko vreme, onda nije problem. Ako mislite o tome malo du\u017ee, onda po\u010dinje da boli. Ako mislite o njima ceo dan, bi\u0107ete paralisani i nesposobni da uradite bilo \u0161ta drugo. Zapamtite: Spustite \u010da\u0161u\u201c.<\/p>\n
Izvor: buka<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"