Da li te ponekad brinu tvoje \u201c\u010dudne\u201d navike i pona\u0161anja, pa se pita\u0161 da li je s tobom ne\u0161to pogre\u0161no? Vrlo je mogu\u0107e da nije problem u tebi \u2013 nego da si jednostavno pametniji nego \u0161to misli\u0161. Nau\u010dna istra\u017eivanja pokazuju da neke navike koje dru\u0161tvo \u010desto do\u017eivljava kao \u010dudne, neodgovorne ili \u201casocijalne\u201d zapravo mogu biti znak iznadprosje\u010dne inteligencije.<\/p>\n
U nastavku \u0107emo pro\u0107i kroz 8 takvih navika. Mo\u017eda \u0107e\u0161 se u nekima prepoznati \u2013 i umjesto da ih se stidi\u0161, shvatit \u0107e\u0161 da su one samo nuspojava mozga koji radi malo druga\u010dije.<\/p>\n
Inteligenciju je te\u0161ko definisati, psiholozi se o tome raspravljaju godinama. Prema profesoru Kornelu Robertu J. Sternbergu , doktoru nauka, inteligencija je sposobnost \u201eu\u010diti iz iskustva, prilago\u0111avati se novim situacijama, razumeti i rukovati apstraktnim konceptima i koristiti znanje za manipulisanje okolinom\u201c.<\/p>\n
Pomislili biste da \u0107e neko ko je inteligentan biti organizovan i da \u0107e sve u svom radnom prostoru biti raspore\u0111eno uredno, ali to nije slu\u010daj. U eksperimentu sa Univerziteta u Minesoti, ljudi u neurednom okru\u017eenju do\u0161li su do kreativnijih ideja od onih u urednom prostoru. Izgleda da neure\u0111eno okru\u017eenje inspiri\u0161eosloba\u0111anje od tradicije, \u0161to mo\u017ee da proizvede nove uvide, poru\u010duju sa sajta The healthy.<\/p>\n
Uredno okru\u017eenje, nasuprot tome, podsti\u010de konvencialan pristup i igranje na sigurno. Takvi ljudi se \u010desto izgube u mislima, fokusiraju\u0107i se na problem, a \u010disto\u0107a postaje manje va\u017ena.<\/p>\n
U filmovima, kreativni genije uvek radi do kasno uz svetlost sve\u0107a i mo\u017eda je ovaj stereotip zato ukorenjen. Studija Londonske \u0161kole ekonomije i politi\u010dkih nauka pokazala je da ljudi koji kasnije idu u krevet imaju ve\u0107i koeficijent inteligencije. Autori studije veruju da koren za\u0161to je to tako le\u017ei u na\u0161oj evoluciji, po\u0161to je no\u0107 bilo opasnije mesto, na\u0161i preci koji su se upu\u0161tali u stra\u017earenje umesto da spavaju smatrani su inteligentnijima. Tako\u0111e, je ta ideja ostajanja do kasno privla\u010dna radoznalim umovima.<\/p>\n
Mo\u017eda ste \u010duli za trend hladnog tu\u0161iranja ili plivanja u hladnoj vodi kako biste svom telu dali energiju. Iako jo\u0161 nema mnogo nau\u010dnih informacija o tome, autori jedne studije iz Finske , gde je zimsko plivanje uobi\u010dajeno, prime\u0107uju da je prilago\u0111avanje hladnoj vodi bilo povezano sa zna\u010dajnim smanjenjem napetosti i umora i pobolj\u0161anjem raspolo\u017eenja i pam\u0107enja.<\/p>\n
Sve su to stvari koje mogu da pove\u0107aju funkciju mozga i produktivnost. Pored toga, izlazak iz zone komfora i skupljanje hrabrosti da okrenete drugi list, moglo bi da vas motivi\u0161e.<\/p>\n
Jo\u0161 jedna navika pametnih ljudi je crtanje, pa ako u\u017eivate u ovoj zabavi, to mo\u017ee zna\u010diti da ste inteligentni. To je alat za razmi\u0161ljanje koji mo\u017ee uticati na obradu informacija i re\u0161avanje problema. Studija iz Ujedinjenog Kraljevstva pokazala je da su ljudi mogli da se sete 29% vi\u0161e informacija ako su crtali. Bezumno \u0161krabanje ima koristi za pam\u0107enje, a tako\u0111e daje mozgu vizuelni na\u010din da izrazi koncepte i emocije. Mo\u017eda nije va\u017ean sam \u010din crtanja, ve\u0107 \u010din pauze bilo koje vrste. Na primer, ideja da va\u0161 um radi nesvesno u pozadini \u010dak i kada se ne fokusirate na problem.<\/p>\n
Skloni smo da mislimo da su inteligentni ljudi samouvereni. Ali istra\u017eivanja pokazuju da to mo\u017eda nije slu\u010daj. U zna\u010dajnoj studiji iz 1999. godine sa Univerziteta Kornel, nau\u010dnici su otkrili da nekompetentni ljudi ne mogu prepoznati sopstvenu nesposobnost, \u0161to je dovelo do precenjivanja. Ovo je postalo poznato kao Daning-Krugerov efekat.<\/p>\n
\u201eDa bi lo\u0161i izvo\u0111a\u010di prepoznali svoju nesposobnost, od njih je potrebno da poseduju upravo stru\u010dnost koja im nedostaje\u201c, napisao je autor studije dr Dejvid Daning. \u201eDa biste znali koliko ste ve\u0161ti ili neve\u0161ti u kori\u0161\u0107enju pravila gramatike, na primer, morate dobro da poznajete ta pravila, \u0161to je nemogu\u0107nost me\u0111u nekompetentnima. Oni dodaje on, \u201ene vide nedostatke u svom razmi\u0161ljanju ili odgovorima koji im nedostaju\u201c.<\/p>\n
Studija je tako\u0111e otkrila da visoko kompetentni ljudi imaju tendenciju da potcenjuju svoje sposobnosti. Pametni ljudi mogu prepoznati kada ne\u0161to ne znaju. Umesto da budu previ\u0161e samouvereni, oni su vi\u0161e skloni samokritici.<\/p>\n