Od davnina, ljudi su u biljkama pronalazili ne samo hranu i lek, ve\u0107 i simbole sre\u0107e, za\u0161tite ili pak nesre\u0107e. Donosimo u nastavku vi\u0161e\u2026<\/p>\n
Neke su se sadile da bi \u010duvale dom od nesre\u0107e, druge da bi prizvale zdravlje i plodnost, dok su pojedine imale lo\u0161u reputaciju i smatrale se nosiocima nesre\u0107e ili prerane smrti.<\/p>\n
Jedna od biljaka koja je \u010desto dobijala negativno zna\u010denje u narodnim pri\u010dama jeste orah. Iako je njegovo sna\u017eno stablo davalo obilnu hladovinu, a plodovi bili dragoceni u ishrani, verovalo se da orah posa\u0111en u dvori\u0161tu mo\u017ee doneti nesre\u0107u uku\u0107anima. <\/p>\n
Govorilo se da onaj ko zasadi orah \u201esadi sebi grob\u201c, jer \u0107e mu \u017eivot biti skra\u0107en. Posebno se upozoravalo da se ne sedi dugo ispod njegove kro\u0161nje \u2013 verovalo se da to izaziva bolesti, glavobolje i slabost. Sli\u010dna negativna simbolika pratila je i dud. Njegovo stablo, iako korisno, u narodnim predanjima smatralo se lo\u0161im znakom ako raste preblizu ku\u0107i, jer je nagove\u0161tavalo prerani odlazak \u010dlanova doma\u0107instva.<\/p>\n
Nasuprot ovim biljkama koje su se smatrale \u201eopasnim\u201c, postojale su one koje su donosile mir, sre\u0107u i blagostanje. \u010cuvarku\u0107a je bila najpoznatiji primer. Stavljala se na krovove ku\u0107a kao za\u0161tita od groma i oluje. Njeni mesnati listovi \u010duvali su vlagu i otpornost, a simboli\u010dki su predstavljali dugove\u010dnost i sigurnost doma. Perunika, cvet koji se sadio oko ku\u0107a i dvori\u0161ta, smatrala se \u0161titom od nesre\u0107e i zlih sila. Njena prisutnost donosila je mir uku\u0107anima i \u0161titila od nevolja.<\/p>\n
Hrast je u slovenskoj tradiciji imao posebno mesto. Bio je simbol snage, stabilnosti i dugove\u010dnosti. Hrast lu\u017enjak smatran je svetim drvetom, a njegovo prisustvo u dvori\u0161tu donosilo je plodnost zemlji i \u010dvrstinu porodici. \u010cesto je bio povezan sa bo\u017eanstvima i narodnim obredima. Do danas se u mnogim selima \u010duvaju stari hrastovi, ne samo zbog prirodne vrednosti, ve\u0107 i kao simbol veza sa precima.<\/p>\n
Lipa je tako\u0111e imala va\u017enu ulogu. Njeni mirisni cvetovi privla\u010dili su p\u010dele, od \u010dijeg meda su se spravljala pi\u0107a za sve\u010danosti. Voda od lipinog cveta koristila se u narodnoj medicini za smirenje i le\u010denje prehlada. <\/p>\n
Verovalo se da lipa u blizini ku\u0107e \u0161titi uku\u0107ane i donosi mir. U slovenskoj mitologiji smatrala se drvetom koje povezuje ljude sa prirodom i bo\u017eanskim.<\/p>\n
Dren je bio simbol zdravlja i izdr\u017eljivosti. Njegove gran\u010dice i plodovi koristili su se u prole\u0107nim obi\u010dajima, posebno za \u0110ur\u0111evdan i Bogojavljenje. Deca su jela cvetove drena kako bi bila sna\u017ena i otporna na bolesti, a gran\u010dicama su se ukra\u0161avale ku\u0107e da donesu zdravlje. Vrba je, s druge strane, bila povezana sa de\u010dijom sre\u0107om. Na Lazarevu subotu deca su simboli\u010dno udarana vrbovim gran\u010dicama uz re\u010di \u201eRasti kao vrba\u201c, \u0161to je trebalo da im donese snagu i zdravlje. Njena kora koristila se kao prirodni lek protiv temperature i bolova.<\/p>\n
Vo\u0107ke su u tradiciji imale posebno mesto. Jabuka je bila simbol ljubavi i plodnosti, pa se \u010desto koristila u svadbenim obi\u010dajima. Mlade su dobijale jabuke kao znak budu\u0107e plodnosti i sre\u0107e u braku. \u0160ljiva je bila vezana za doma\u0107instvo i rakiju, koja je bila sastavni deo slavskih i svadbenih obreda. Ona je, osim \u0161to je hranila porodice, postala i deo identiteta mnogih krajeva.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"