\u017deludac je elasti\u010dni, mi\u0161i\u0107avi organ i kada u njega unesemo ve\u0107u koli\u010dinu hrane ili te\u010dnosti pro\u0161iri se kako bi u njega stalo sve \u0161to smo uneli. Ali \u017eeludac se pro\u0161iri samo privremeno. Nakon \u0161to ono \u0161to smo konzumirali pro\u0111e kroz \u017eeludac i nastavi svoj probavni put, \u017eeludac se po\u010dinje smanjivati, odnosno vra\u0107ati u normalnu veli\u010dinu.<\/p>\n
Ako se pitate mo\u017ee li se \u017eeludac pro\u0161iriti ili smanjiti zavisno o tome koliko jedemo, odgovor je slede\u0107i: povremeno prejedanje ne\u0107e trajno pro\u0161iriti \u017eeludac i ne\u0107ete biti gladniji.<\/p>\n
Ipak, neka istra\u017eivanja ukazuju na to da smanjeni unos hrane s vremenom mo\u017ee smanjiti kapacitet \u017eeluca, verovatno zato jer \u017eeludac postane manje rastezljiv (i obrnuto kod debljanja). Dakle, nije ta\u010dno da nam se pove\u0107a ili smanji \u017eeludac, ve\u0107 se pove\u0107a ili smanji elasti\u010dnost \u017eeluca.<\/p>\n
Najbolja potvrda te pri\u010de je \u010dinjenica da gojazni ljudi u globalu nemaju ve\u0107e \u017eeluce od mr\u0161avijih ljudi.<\/p>\n
\u201cPrazan \u017eeludac je kao organ uvek iste veli\u010dine i ima zapremninu od samo 75 mililitara. Ali, elasti\u010dan je poput balona i mo\u017ee vi\u0161estruko pove\u0107ati svoj volumen. Normalno se kod konzumacije hrane pro\u0161iri do zapremnine od jedne litre, a nakon (pre)obilnog obroka i do dve litre,\u201d isti\u010de gastroenterolog Milorad Opa\u010di\u0107.<\/p>\n
Kada \u017eelimo da jedemo, mozak \u0161alje signal \u017eelucu da je hrana na putu. Mi\u0161i\u0107i \u017eeluca se tada opuste i \u017eeludacse pripremi na to da \u0107e se napuniti hranom. Kada hrana pro\u0111e kroz probavni trakt, \u017eeludac se vrati u prvobitnu veli\u010dinu.<\/p>\n
Ako \u017eelite da smanjite elasti\u010dnost \u017eeluca, \u0161to \u0107e usloviti manji unos hrane, najva\u017enije je da prestanete da se prejedate i da smanjite unos kalorija.<\/p>\n
U jednoj studiji gojazni ispitanici bili su ograni\u010deni na 1.000 kalorija dnevno tokom jednog meseca i u tom periodu kapacitet \u017eeluca smanjio im se za 36 posto.<\/p>\n
Brzina kojom jedemo tako\u0111e uti\u010de na to kako \u017eeludac signalizira mozak. Mozgu treba neko vreme da shvati da smo siti, pa kada jedemo brzo lak\u0161e se prejedemo jer mozak ne stigne da procesuira da smo siti. Bez obzira da li \u017eelite da pove\u0107ate ili smanjite elasti\u010dnost \u017eeluca, volumen hrane pri tome ima veliki zna\u010daj.<\/p>\n
Na primer, kada jedemo \u010dips konzumiramo puno kalorija, ali malo volumena. S vo\u0107em i povr\u0107em, s druge strane, unosimo namirnice ve\u0107eg volumena, ali s manje kalorija. A s hranom ve\u0107eg volumena lak\u0161e \u0107ete napuniti \u017eeludac nego s hranom manjeg volumena kao \u0161to je \u010dips. Postoji i dijeta bazirana na konzumiranju \u201cvoluminozne\u201d hrane, odnosno na namirnicama bogatima vodom kao \u0161to su vo\u0107e, povr\u0107e, supe i gula\u0161i koje \u0107e nas zasititi bez unosa prevelikog broja kalorija.<\/p>\n
Ako mislite da vam se elasti\u010dnost \u017eeluca pro\u0161irila pa ste stalno gladni:<\/p>\n
1. Pove\u0107ajte unos \u201cvoluminozne\u201d hrane.<\/p>\n
2. Jedite pet manjih obroka dnevno.<\/p>\n
3. Jedite sporo.<\/p>\n
izvor: stil.kurir.rs \/ Autor: Zadovoljna.hr<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"