Ispovest \u017eene \u010diji je sin srednjo\u0161kolac prihvatio bebu koju majka nije htela natera\u0107e vam suze na o\u010di<\/p>\n
\u201eMama, moram ti ne\u0161to re\u0107i.\u201c Glas mog sina Filipa je drhtao dok je stajao na vratima, mokar od ki\u0161e, sa ne\u010dim umotanim u \u0107ebe u naru\u010dju. Srce mi je presko\u010dilo, a ruke su mi se automatski spustile na kukove, kao da se spremam da udarim. \u201eOvo je\u2026 ovo je moja \u0107erka.\u201c<\/p>\n
U tom trenutku, moj svet se sru\u0161io. Nisam znala \u0161ta da ka\u017eem, niti kako da reagujem. Samo sam zurila u to malo lice, crveno i naborano, a Filipove o\u010di su tra\u017eile opro\u0161taj, razumevanje, bilo \u0161ta osim osude. \u201eFilipe\u2026 kako? \u010cija je to beba? \u0160ta se desilo?\u201c<\/p>\n
Suze su mu se slivale niz obraze. \u201eMama, molim te, ne vi\u010di. Nisam znao kome drugom da odem. Ena\u2026 Ena je oti\u0161la. Njeni roditelji su je poslali da \u017eivi sa tetkom u Nema\u010dkoj \u010dim su saznali. Rekli su da ne \u017eele ni\u0161ta sa nama. Ja\u2026 nisam znao \u0161ta drugo da radim.\u201c<\/p>\n
Osetila sam kako mi se noge tresu. Filip, moj de\u010dak, moj ponos, moj najbolji u\u010denik, sada je stajao preda mnom kao otac. U malom gradu blizu Podgorice, gde svi sve znaju i gde se greh ne zaboravlja, ovo je bila sramota koja \u0107e nas pratiti godinama. Ali vi\u0161e od sramote, ose\u0107ala sam strah. Kako \u0107emo pre\u017eiveti? Kako \u0107u ja, samohrana majka sa dvoje dece i platom medicinske sestre, odgajiti jo\u0161 jedno dete?<\/p>\n
\u201eSine, u\u0111i unutra. Daj mi bebu.\u201c Ruke su mi drhtale dok sam uzimala malenu curicu, ose\u0107ala sam toplinu i te\u017einu novog \u017eivota. Filip je seo na kau\u010d, pogrbljen, kao da nosi ceo svet na le\u0111ima. \u201eMama, nisam \u017eeleo da se ovo desi. Znam da sam pogre\u0161io. Ali ne mogu da je ostavim. Ona nema nikoga osim mene.\u201c<\/p>\n
Te no\u0107i nisam spavala. Gledao sam bebu kako spava u improvizovanom kreveti\u0107u napravljenom od kartonske kutije i pitala se gde sam pogre\u0161ila. Da li sam previ\u0161e radila? Da li sam premalo razgovarala sa Filipom? Se\u0107anja su mi preplavila glavu: kako je Filip uvek bio povu\u010den, kako je Ena dolazila kod nas na pala\u010dinke, kako su se smejali u dvori\u0161tu. Nisam ni posumnjala da se tu ne\u0161to ozbiljno de\u0161ava.<\/p>\n
Selo je brujalo narednih nekoliko dana. Moja kom\u0161inica An\u0111a je prva do\u0161la sa pitanjima: \u201eJesi li \u010dula \u0161ta se desilo kod Petrovi\u0107a? Ka\u017eu da im dete ima dete!\u201c Samo sam \u0107utala, ose\u0107aju\u0107i kako me pogledi prate dok idem u prodavnicu ili na posao. Sestra Sanja me je zvala iz Kotora: \u201e\u0160ta \u0107e\u0161 sada da radi\u0161? Ne mo\u017ee\u0161 sve sama! Sme\u0161taj to dete u dom!\u201c<\/p>\n
Ali nisam mogla. Kada sam pogledala tu devoj\u010dicu, osetila sam ljubav i odgovornost. Filip je bio izgubljen, ali odlu\u010dan. \u201eMama, uradi\u0107u sve. Samo da ostane sa nama.\u201c Po\u010deo je da radi u kom\u0161ijinoj radionici posle \u0161kole, donose\u0107i novac za pelene i mleko. U\u010dio je no\u0107u, a ja sam mu pomagala oko bebe.<\/p>\n
Jedne ve\u010deri, dok sam presvla\u010dila malu Ninu, Filip je seo pored mene. \u201eMama, misli\u0161 li da \u0107e mi Ena ikada oprostiti? Da \u0107e se vratiti?\u201c Pogledao sam ga i videla de\u010daka koji je prerano morao da postane mu\u0161karac. \u201eNe znam, sine. Ali znam da si postupio ispravno. Nisi pobegao. To je hrabrost.\u201c <\/p>\n
Najve\u0107i udarac je do\u0161ao od mog oca, dede sa Cetinja, koji je do\u0161ao nakon \u0161to je \u010duo pri\u010de. \u201eSramota! U moje vreme, ovo bi se sakrilo! Kako si mogla da dozvoli\u0161 sinu da ima dete u srednjoj \u0161koli?\u201c Vikao je, i prvi put u \u017eivotu sam podigla glas na njega. \u201eTata, ovo nije tvoja sramota. Ovo je na\u0161e dete, na\u0161a krv. Ne\u0107u je nikome dati!\u201c<\/p>\n
Dani su prolazili u borbi sa predrasudama, siroma\u0161tvom i umorom. Filip je zavr\u0161io \u0161kolu sa odli\u010dnim ocenama, iako su ga mnogi izbegavali. Nina je odrasla, a ja sam nau\u010dila da je volim kao svoje tre\u0107e dete. Ponekad bih plakala no\u0107u od umora i straha, ali nisam odustajala.<\/p>\n