Nikolaj Andrejevi\u010d sjedio je na klupi, uko\u010den od hladno\u0107e, sa \u0161alom koji je sam vezao prije mnogo godina. Nije imao suze \u2013 sve su se osu\u0161ile onog dana kad je spakovao posljednje stvari i iza\u0161ao iz ku\u0107e u kojoj je proveo cijeli \u017eivot.Njegov sin, Valerij, samo je stajao, spu\u0161tenih o\u010diju, dok mu je supruga izgovarala hladne rije\u010di:\u201eIli ja ili on.\u201cIzabrao je nju.<\/p>\n
Nikolaj nije rekao ni\u0161ta. Samo je oti\u0161ao. Bez sva\u0111e. Bez pogleda unazad.Svaki dan dolazio bi u isti park i sjedio satima na klupi, kao da \u010deka da mu neko vrati pro\u0161lost. A onda, jednog jutra, pri\u0161la mu je \u017eena.<\/p>\n
Njeno lice prepoznao bi me\u0111u hiljadu \u2013 Marija Sergejevna. Njegova prva ljubav.Donijela mu je termos i tople piro\u0161ke. Sjela pored njega, kao da vrijeme nije pro\u0161lo, kao da su opet mladi i sanjaju o zajedni\u010dkom \u017eivotu.<\/p>\n
\u201eDo\u0111i sa mnom, Nikolaj,\u201c rekla je tiho. \u201eNe mo\u017ee\u0161 biti sam.\u201cI tako je sve po\u010delo.Ali nekoliko sedmica kasnije, na kapiji se pojavio automobil. Iza\u0161ao je Valerij.\u201eOprostite\u2026 da li ovdje \u017eivi Nikolaj Andrejevi\u010d?\u201c<\/p>\n
Mariji je zastao dah.Nikolaj je iza\u0161ao iz dvori\u0161ta, bri\u0161u\u0107i ruke o stari pe\u0161kir. Nije o\u010dekivao da \u0107e ga ikada vi\u0161e vidjeti. Valerij je izgledao iscrpljeno, starije nego prije nekoliko mjeseci.<\/p>\n
\u201eTata,\u201c rekao je tiho, a glas mu je zadrhtao. \u201eMogu li da u\u0111em?\u201cMarija se povukla, daju\u0107i im prostor. Nikolaj je dugo \u0161utio prije nego \u0161to je klimnuo glavom.<\/p>\n
U kuhinji, uz miris svje\u017eih piro\u0161ki, Valerij je spustio pogled. \u201e\u017dao mi je,\u201c promrmljao je. \u201eNisam trebao\u2026 nisam smio da te izbacim. Olga\u2026\u201c\u201eOlga?\u201c Nikolaj je podigao obrvu.<\/p>\n
Valerij je slegnuo ramenima. \u201eOti\u0161la je. Rekla je da ne mo\u017ee da \u017eivi sa mnom kad sam takav slabi\u0107. I bila je u pravu \u2013 pustio sam da me okrene protiv sopstvenog oca.\u201c<\/p>\n
Nikolaj je dugo gledao sina. Njegove rije\u010di nisu mogle da izbri\u0161u bol, ali su probile tvrdu koru ti\u0161ine koja je rasla me\u0111u njima.\u201eSjedi, sine,\u201c rekao je mirno. \u201eJedi. Pri\u010da\u0107emo.\u201c<\/p>\n
Marija je donijela tanjire i tiho se povukla u drugu sobu. Njih dvojica su prvi put poslije dugo vremena jeli zajedno.Valerij je ispri\u010dao sve \u2013 kako mu je brak pukao, kako se osje\u0107ao izgubljeno, kako se svaki dan pitao gdje mu je otac i da li je \u017eiv.<\/p>\n
Nikolaj ga je slu\u0161ao, \u0161utke, a onda je polako rekao: \u201eNe\u0107u ti lagati \u2013 boljelo je. Ali mo\u017eda ti je trebalo da izgubi\u0161 sve da shvati\u0161 \u0161ta zna\u010di porodica.\u201cTe no\u0107i, Valerij je ostao u ku\u0107i kod Marije i prvi put nakon dugo vremena mirno zaspao, znaju\u0107i da mu je otac oprostio.A Nikolaj?<\/p>\n
On je shvatio da ponekad \u017eivot zatvori jedna vrata samo da bi otvorio druga \u2013 i da ljubav mo\u017ee ponovo prona\u0107i put, bilo da je to ljubav sina, ili stara, zaboravljena ljubav koja sada sjedi s njim u istoj kuhinji i smije se.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"