U dana\u0161njem \u010dlanku govori\u0107emo o pra\u0161tanju, unutra\u0161njem miru i snazi molitve, onako kako ih vide mudri monasi sa Hilandara.<\/p>\n
Kada nas neko povredi duboko, instinktivno po\u017eelimo da uzvratimo istom merom \u2013 da nanelo\u017een bol vratimo, da im uzvratimo onako kako mislimo da zaslu\u017euju. Ipak, upravo je to najgore \u0161to mo\u017eemo u\u010diniti sebi. Ovaj impuls za osvetom ne samo da nas udaljava od duhovnog mira, ve\u0107 i truje na\u0161e srce mr\u017enjom, gnevom i tamom. Monasi sa Svete Gore u\u010de da je istinski put \u2013 put pra\u0161tanja i molitve, jer se tada osloba\u0111amo unutra\u0161njih tereta i pronalazimo istinsku slobodu.<\/p>\n
Kada oprostimo onome ko nas je povredio, ne \u010dinimo to zato \u0161to je ta osoba to zaslu\u017eila, ve\u0107 zato \u0161to mi zaslu\u017eujemo mir. Ne dozvoljavamo da nas tu\u0111a zloba pretvori u ono \u0161to sami preziremo. Opro\u0161taj je \u010din unutra\u0161nje snage, a ne slabosti. Kada oprostimo, osloba\u0111amo sebe, a ne drugoga. Jer ako mr\u017enju gajimo u srcu, ona \u0107e iznutra pojesti ono \u0161to imamo najvrednije \u2013 du\u0161evni mir.<\/p>\n
Monasi ka\u017eu da u trenucima kada nas neko povredi, ne treba da gledamo tu osobu kao neprijatelja, ve\u0107 kao u\u010ditelja. Njegova zloba nam pokazuje koliko je va\u017eno sa\u010duvati sopstvenu du\u0161u \u010distom. Ako uzvratimo istom merom, onda se spu\u0161tamo na isti nivo \u2013 i tako gubimo bitku sa sobom. Ali ako u tom trenutku uspemo da ostanemo mirni i da ne dopustimo da nas povreda defini\u0161e, tada pobe\u0111ujemo.<\/p>\n
U Jevan\u0111elju je zapisano: \u201eLjubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu\u2026\u201d Ove re\u010di nisu samo uputstvo, ve\u0107 izazov koji nas u\u010di kako da budemo vi\u0161e od obi\u010dnih ljudi \u2013 da budemo duhovno uzvi\u0161eni. Nije lako voleti onoga ko nas povre\u0111uje, ali upravo je to ono \u0161to nas menja iznutra i vodi ka dubljem razumevanju vere i sopstvenog bi\u0107a.<\/p>\n
Molitva, ka\u017eu monasi, jeste najmo\u0107nije sredstvo kojim mo\u017eemo menjati svet, ali najpre \u2013 sebe. Kada se molimo za one koji su nas povredili, \u010dinimo ne\u0161to veliko. Na\u0161e srce postaje mek\u0161e, na\u0161a du\u0161a slobodnija. Po\u010dinjemo da gledamo na \u017eivot iz druga\u010dijeg ugla. Ne opravdavamo zlo, ve\u0107 ga ne uzimamo za svoje. Umesto da se borimo mr\u017enjom, biramo ljubav, blagost i svetlost.<\/p>\n
Ako vas neko ogovara, poni\u017eava, kleveta ili vas nepravdom obasipa, prona\u0111ite snagu da se pomolite za njegovu du\u0161u. Tada ne samo da \u0161titite sebe, ve\u0107 i pokazujete vi\u0161i stepen svesti i razumevanja. Molitva za neprijatelje ne mora biti duga, ali mora dolaziti iz srca. U jednoj drevnoj molitvi monasi mole Boga da oprosti onima koji im zlo \u017eele, da im ne uzme to za greh, jer ne znaju \u0161ta \u010dine. Oni mole i da im srce ostane meko, da u njemu ne bude mr\u017enje, da u rukama ne bude \u017eelje za osvetom, ve\u0107 snage da se podnese uvreda, kao \u0161to je Hrist podneo krst i rane.<\/p>\n
Blagost, milosr\u0111e i smirenje ne zna\u010de slabost. Oni su znak velike duhovne zrelosti. Oprost ne zna\u010di da treba da pustimo druge da nas povre\u0111uju iznova i iznova. Monasi jasno poru\u010duju: oprosti, ali ne zaboravi lekciju. Sa\u010duvaj srce \u010disto, ali postavi zdrave granice. Neka tvoje re\u010di budu mirne, ali odlu\u010dne. Ne mora\u0161 da mrzi\u0161 da bi se za\u0161titio \u2013 dovoljno je da zna\u0161 gde je tvoje dostojanstvo i da ga \u010duva\u0161.<\/p>\n
U svetu punom buke, povreda i nemira, mir je postao najve\u0107e blago. A do njega se ne dolazi kroz borbu, ve\u0107 kroz pra\u0161tanje, molitvu i unutra\u0161nje osloba\u0111anje. Neka ti svaka uvreda bude stepenik vi\u0161e ka duhovnom rastu, a svaka suza seme iz kojeg ni\u010de ne\u0161to plemenitije u tebi. Jer kada voli\u0161 i one koji te ne vole \u2013 tada si zaista slobodan.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"