Ne\u0107u ti halaliti snahu, sine<\/p>\n
\u201cDugo sam sumnjao. Onda je \u201ckap prelila \u010da\u0161u\u201d. Otjerao sam je uz brojne uvrede i ru\u017ene rije\u010di.. Djeca su ostala sa mnom. Plakali su ali nisu ni\u0161ta rekli. Edina, moja supruga je \u010desto odlazila od ku\u0107e. Svaki dan u isto vrijeme oko 12h. U to vrijeme sam bio na poslu..A onda sam nenajavljeno se ranije vratio. Nije bila tu, kako su mi i dojavili. Sa\u010dekao sam je u dnevnom boravku..Do\u0161la je. Na\u0161minkana i dotjerana. Mrak mi se spustio na o\u010di. Psovao sam. Vrije\u0111ao je. Zar mi je to hvala za 15 godina braka, vikao sam?
\nIzbacio sam je kao potpunog neznanca. Kao kakvu stvar.
\nU tom trenutku mi je laknulo. Mislio sam da sam uradio ispravnu stvar. Sebi sam olak\u0161ao..
\nZapalio sam cigaretu na ulazu u ku\u0107u, na stepenicama.<\/p>\n
Sutradan kad sam se vratio sa posla, odlu\u010dio sam posjetiti roditelje sa kojim sam prekinuo kontakt prije 10 godina. Otac me uvrijedio u jednom razgovoru. I to je bio povod. Ali sada kad sam otjerao Edinu, kao da mi neko rekao da bi ih trebao posjetiti i re\u0107i im za mene i Edinu. Pre\u0107i preko o\u010devih rije\u010di. U tih 10 godina ih nisam nikad nazvao. Niti pitao za njih. Surov i okrutan sam bio. Razmi\u0161ljao sam ponekad o majci.
\nZbog nje sam par puta utipkao broj da pozovem, ali inat mi nije dao.
\nDo\u0161av\u0161i pred ku\u0107u u kojoj sam ro\u0111en, primijetio sam da je avlija uredna, kao kad je majka radila u svojoj mladosti. Za\u010dudio sam se.<\/p>\n
Onda sam pozvonio. Isto staro zvono koje \u201d budi iz mrtvih.\u201d
\nIza\u0161ao je stari amid\u017ea Muharem, otvorio mi vrata da u\u0111em ne progovoriv\u0161i ni\u0161ta..
\nKad smo u\u0161li samo je rekao: \u201cMehmede, Sajmo ja odoh.\u201d I namr\u0161ten je pro\u0161ao pored mene kao pored neznanca. Na licu mu se vidjelo da mu nije drago \u0161to sam do\u0161ao.<\/p>\n
Kada sam u\u0161ao u sobu imao sam \u0161ta vidjeti. Majka Sajma je le\u017eala na trosjedu a otac na bolni\u010dkom krevetu na drugoj strani sobe, pored prozora. Majka je te\u0161ko ustala u sjede\u0107i polo\u017eaj. Mnogo bora se nanizalo na njenom licu za proteklih 10 godina.. Djelovala je izmu\u010deno i bolesno. Popravila jev voju mahramu i dugo me prodorno gledala.<\/p>\n
A onda je po\u010dela: \u201cSine moj, do\u0161ao si nakon toliko godina. Majka te po\u017eeljela svim srcem. Evo Mehmed 3 godine poslije mo\u017edanog ni\u0161ta ne mo\u017ee. Ko biljka je. Vehno je zbog tvog nedolaska. Nejavljanja. I ja sa njim. Zna\u0161 da imamo samo tebe. Nema\u0161 ni bra\u0107e ni sestara. Mo\u017ee li se sine roditelj 10 godina ne posjetiti? Mo\u017ee li se zbog dvije rije\u010di zaboraviti roditelj? Mehmed je vi\u0161e u bolnici nego kod ku\u0107e.. Sa njim kad smo sami ne mogu govoriti. On u svom svijetu. Svojoj ti\u0161ini. Svojoj bolesti. Svojoj muci. Muka je to sine.
\nAl\u2019 neka si do\u0161o\u2019.Ja sam majka. Halalim ja..
\n\u0160utio sam tiho pla\u010du\u0107i.<\/p>\n
-Otjerao sam Edinu mama! Pravila me godinama budalom. Al\u2019 ju\u010de sam se o\u010dima uvjerio. Do\u0161ao sam s posla ranije. I ba\u0161 kako su mi i dojavljivali nje ta\u010dno u 12 h nema kod ku\u0107e. Morao sambto uraditi.. \u017dao mi vas da \u010dujete od nekog drugog. A i da vas vidim. Znam majko da su Emir i Mirela prili\u010dno odrasli, ali nisam mogao pre\u0107i preko sramote. Da me toliko \u201d namagar\u010di.\u201d
\n\u201cVidi\u0161, sine moj, ako misli\u0161 da \u0107u te podr\u017eati u tome, NE\u0106U. Iako si mi sin. Dio srca. Dio du\u0161e. Znam da si je otjerao. Malo prije je oti\u0161la i li\u010dno mi je rekla. Edina je sine, svih ovih 10 godina ta\u010dno u podne dolazila. \u010cistila nam ku\u0107u. Kuhala da imamo za 24 h. <\/p>\n
Mehmeda sa mnom i amid\u017eom presvla\u010dila i hranila. Avliju nam ure\u0111ivala. Svaki dan kada ti radi\u0161.Jer ti, sine moj, se nisi udostojio da sve ove godine niti nazove\u0161.A kamoli da ne\u0161to pomogne\u0161..Bojala se tebi re\u0107i. Da ne galami\u0161. A Edina je sine moj svih ovih godina brinula o TVOJIM RODITELJIMA. Preuzela obavezu koja je bila tvoja, dok si ti \u0161enlu\u010dio po utakmicama i kladionicama.
\nA njena izbivanja iz ku\u0107e su ti dojavljivali zlobni ljudi. Koji ti ne misle dobro. I \u0161ta bi?Zatvorio si sam sebi vrata sre\u0107e, koje je ona dr\u017eala od\u0161krinutim sve ove godine.. Ne sine. Za Edinu te ne\u0107u podr\u017eati. Sve ti halalim sine. I nedolaske. I nejavljanja.<\/p>\n
I zanemarivanje. Ali sine, Edinu ti nikad halalit ne\u0107u! A ne\u0107e ni Mehmed. Danas kad nam je pri\u010dala i Mehmeda brisala i presvla\u010dila, dvije krupne suze kanu\u0161e mu iz o\u010diju. Zna\u010dila nam je.Trebala nam je. A ti tako.. Mo\u017ee\u0161 do\u0107i sine kad ho\u0107e\u0161. A i ne mora\u0161. Na volju ti..
\nIstr\u010dao sam u avliju. Ledena ki\u0161a je lila kao iz kabla. Glasno sam plakao. Ni sam ne znam koliko sam bio na ki\u0161i. Ku\u0107i sam do\u0161ao mokar \u201d do ko\u017ee\u201d. Ve\u0107 je pala no\u0107. Djeca su spavala. Bo\u017ee moj, pomislih, ne znam ni da li su ve\u010derali. Legao sam sam u na\u0161 bra\u010dni krevet i uplovio u no\u0107. Bez sna..
\nUjutro dok sam pio jutarnju kahvu i spremao se na posao, za\u010duh zvono na vratima.Po\u0161tar.\u201dPotpi\u0161ite tu, re\u010de\u201d.
\nJa potpisah, on otkide odrezak i uz kimanje glave se udalji.
\nPo\u0161ta od advokatske kancelarije.
\nKao grom me udari. Edina tra\u017ei razvod.
\nOh Bo\u017ee. Zar moja glupost nema granica?Zar sam toliko pogrije\u0161io?
\nOnda sam brzo do\u0161ao sebi. Jesam.
\nI zaslu\u017eio sam..Nisam ni bio svjestan \u0161ta sam imao. A \u0161ta izgubio. Sada znam.
\nAli kasno\u2026<\/p>\n
Preuzeto<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"