\u201eBila jesu, pa pro\u0161la, pa opet opet do\u0161la neka te\u0161ka vremena sinko moj!\u201c \u2013 Re\u010de starac.<\/p>\n
-\u201eKako znam za sebe uvijek se te\u0161ko \u017eivjelo, ali prije je bilo lak\u0161e \u017eiveti. Nije se Bog zna \u0161ta imalo, ali je srce bilo zadovoljno sa onim \u0161to ima\u0161. Srce je bilo puno ljubavi iz koje se ra\u0111alo po\u0161tovanje ljudi. Otac je bio otac, majka \u2013 majka a dijete \u2013 dijete. A danas? Ne treba previ\u0161e govoriti sve se zna.<\/p>\n
Sve vi\u0161e svijeta se umiva svojim sopstvenim suzama, jer sre\u0107a je za neke samo pojam ili bajka. Ako mene pita\u0161 sine, ja dugo, dugo nisam osjetio mrvu neke radosti i spokoja. Dugo se nisam, sine, nasmijao od srca. Zna\u0161 ono \u201eiz du\u0161e\u201c.<\/p>\n
Ma svakako sam je zvao, ali nisam znao da je trebam zvati samo \u2018\u017eivote moj\u2019. Ali sada znam \u2026<\/p>\n
A pita\u0161 me za djecu? Dobri su mi, neka su \u017eivi i zdravi! Svi imaju svoju djecu i svoje \u017eivote. Do\u0111u mi i obi\u0111u me koliko mogu, pru\u017ee koliko mogu. Sjedim ovdje kraj prozora i gledam satima negdje, a da me pita\u0161 gdje ne znam ni sam!<\/p>\n
Ali gledam i \u010dekam i kada ugledam mila lica moje djece kao da me sunce obasja. Mada, rijetko me obasja. Ka\u017eu mi da imaju i previ\u0161e svojih obaveza i stalno su u nekoj \u017eurbi.<\/p>\n
Zapamti, sine moj, Bog daje a ljudi koriste. Ipak, ne\u0161to dobro nam je dao i ostavio a to je da smo svi djeca i da \u0107emo biti i roditelji. Da smo danas mladi \u2013 sutra stari. Da smo danas jaki \u2013 sutra slabi. Da smo danas zdravi a sutra ko zna? i da, ako ima pravde, eto ba\u0161 tu se nalazi!<\/p>\n
I ja sam nekada bio mlad i jak. I ja sam bio i sretan i poletan. I mene su majka i otac \u010dekali kao \u0161to \u010dekam i ja sada. Zato, ne zaboravi, sine, sve se vra\u0107a! \u201c<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"