Redovno pra\u017enjenje creva je osnova zdravlja, ustaljeno je mi\u0161ljenje. Stru\u010dnjaci obja\u0161njavaju da svaka zdrava osoba ima tempo kojim se odvija pra\u017enjenje creva. Nekada je to jednom ili dva puta dnevno, nekada tri puta nedeljno. Sasvim je normalno da u nekim situacijama usled promene klime ili stresa do\u0111e do naru\u0161avanja ovog tempa. Lekari obja\u0161njavaju da ne postoji merilo, prema kojem bi se moglo odrediti koliki je broj stolica u toku jedne nedelje normalno stanje.<\/p>\n
\u0160ta je regularna situacija?<\/strong> \u2013 Ve\u0107ina osoba ima\u0107e potrebu za pra\u017enjenjem creva od tri puta dnevno do tri puta nedeljno. Sve \u0161to je u okviru ovog opsega je regularna situacija \u2013 obja\u0161njava dr Mayn.<\/p>\n Od \u010dega zavisi tempo pra\u017enjenja creva<\/strong> Najmanje 25 grama vlakana dnevno<\/strong> Ima li koristi od suvih \u0161ljiva?<\/strong> Fizi\u010dka aktivnost i genetika<\/strong> Hipotiroidizam, sindrom nervoznih creva, ulcerozni kolitis su zdravstvena stanja koja mogu uticati na regularnost stolice. Na boj stolica deluju i lekovi kao \u0161to su opioidi i antidepresivi. Poro\u0111aj, gojaznost ili veliki gubitak telesne te\u017eine mo\u017ee izazvati disfunkciju karli\u010dnog dna i ote\u017ea pra\u017enjenje creva. Bitno je ako je mogu\u0107e da pri velikoj nu\u017edi kolena budu malo iznad ravni kukova, na taj na\u010din se opu\u0161taju mi\u0161i\u0107i karli\u010dnog dna i olak\u0161ava pra\u017enjenje creva.<\/p>\n Stres i odlaganje nu\u017ede<\/strong> EKLINIKA<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\nGastroenterolog dr Folasade Mayn sa David Geffen School of Medicine potvr\u0111uje da se ne mo\u017ee jednostavno objasniti koliko je to stolica u toku jedne nedelje normalno. Ideja da je svakodnevno pra\u017enjenje creva osnova zdravlja poti\u010de iz viktorijanske ere, ka\u017ee dr Michael Camilleri konsultant i profesor na odseku za gastroenterologiju i hepatologiju klinike Mayo u Minesoti.<\/p>\n
\nKada se pra\u017enjenje creva posmatra kao mogu\u0107e merilo zdravlja, u\u010destalost stolice nije jedini bitan faktor. U\u010destalost stolice zavisi od na\u010dina ishrane, koli\u010dine vode, stresa, upotrebe nekih lekova, godina starosti, smatra gastroenterolog dr Trisha Pasricha sa Harvard Medical School. Oblik stolice, izgled ili konzistentnost bolji su kriterijum od jednostavnog broja stolica, obja\u0161njavaju stru\u010dnjaci.<\/p>\n
\nRedovna stolica nemogu\u0107a je bez zdravih \u017eivotnih navika, kvalitetne i raznovrsne ishrane, fizi\u010dke aktivnosti, dovoljne koli\u010dine sna. Biljna vlakna iz vo\u0107a i povr\u0107a, \u017eitarice celog zrna, dovoljne koli\u010dine vode i adekvatna fizi\u010dka aktivnost spre\u010di\u0107e konstipaciju. Ukupna koli\u010dina biljnih vlakana mora da iznositi najmanje 25 grama dnevno.<\/p>\n
\nPojedina istra\u017eivanja ukazuju da kivi i suve \u0161ljive mogu da olak\u0161aju probavu, ali i potrebno je biti oprezan jer je mogu\u0107e da \u0107e posle konzumacije suvih \u0161ljiva do\u0107i do nadutosti stomaka i neprijatnih gasova. Kafa i pi\u0107a na bazi kofeina deluju stimulativno. S druge strane, ishrana sa mnogo masno\u0107a i \u0161e\u0107era mo\u017ee da uspori probavu.<\/p>\n
\nSedela\u010dki na\u010din \u017eivota usporava rad creva, fizi\u010dka aktivnost je na\u010din da ubrzamo varenje. \u0160etnja posle ru\u010dka uvek je dobrodo\u0161la ve\u017eba. Dr May dodaje da pra\u017enjenje creva zavisi od genetike, ali i da se digestivni sistem usporava starenjem organizma.<\/p>\n
\nStru\u010dnjaci pronalaze stalo dokaze i o tome da stres mo\u017ee uticati na tempo pra\u017enjenja creva. Kada smo u stanju stresa, hormoni i promene u nervnom sistemu, mogu zako\u010diti probavu i dovesti do zatvora ili izazvati drugu krajnost, ubrzati probavu i usloviti pojavu dijareje. Odlaganje nu\u017ede mo\u017ee uticati na pra\u017enjenje creva i dovesti do neregularnosti, obja\u0161njavaju stru\u010dnjaci.<\/p>\n