Doktorica Ba\u0161i\u0107 govorila je o \u0161tetnosti pojedine hrane i napitaka po zdravlje srca, ali i cjelokupnog organizma. Bolesti srca predstavljaju prvi uzrok smrti u na\u0161oj zemlji, a poznato je da ishrana uveliko uti\u010de na zdravlje sr\u010danog mi\u0161i\u0107a i doprinosi odr\u017eavanju zdravlja krvnih sudova i normalnog krvnog pritiska. Pravilnom ishranom osiguravamo dugovje\u010dnost, ali kada su u pitanju namirnice koje bi trebalo da elimini\u0161emo iz ishrane, na tom polju postoje mnoge zablude. Klju\u010d pravilne ishrane nije da zabranimo sebi \u201enepo\u017eeljnu\u201c hranu, ve\u0107 da budemo umjereni u njenoj konzumaciji i, na prvom mjestu, vodimo ra\u010duna o porijeklu i sastavu namirnica koje unosimo u organizam.<\/p>\n
CRVENO MESO NIJE \u0160TETNO<\/p>\n
Jedna od glavnih zabluda jeste da je meso \u0161tetno po zdravlje srca, pogotovo crveno meso, koje sve vi\u0161e ljudi gre\u0161kom izbacuje iz ishrane.Meso nije nezdravo po srce, niti su to mesne prera\u0111evine. Kada govorimo o \u0161tetnosti, govorimo o dodavanju aditiva u mesne prera\u0111evine i obradi mesa na visokim temperaturama, a bitno je tako\u0111er porijeklo mesa koje konzumiramo, ba\u0161 kao i porijeklo svih drugih namirnica, pa i povr\u0107a\u201d, obja\u0161njava kardiolog i specijalista interne medicine dr Sne\u017eana Ba\u0161i\u0107 i nagla\u0161ava da zapravo ne postoji hrana koja je lo\u0161a po srce jer je sva hrana koju unosimo u umjerenoj koli\u010dini i odgovaraju\u0107eg je porijekla, odnosno dobrog sastava, korisna za organizam.\\\\<\/p>\n
\u201cNa\u0161 organizam uzima iz hrane sve \u0161to mu je potrebno, konkretno iz mesa proteine i masti. Sama hrana ne\u0107e uticati na organizam, ali \u0161tetni sastojci koji se u njoj nalaze ho\u0107e. Nisam protivnik konzumiranja mesa, pogotovo crvenog mesa, ali i starijih mesa kao \u0161to su svinjetina i govedina koja ne sadr\u017ee hormone. Takva mesa su ljudskom organizmu i te kako potrebna, dok je od mladog mesa, najbolja jagnetina i jaretina\u201d, navodi doktorka Ba\u0161i\u0107.<\/p>\n
\u201cDanas je piletina genetski modifikovan organizam koji ne nastaje prirodnom selekcijom. Piletina se tovi i mahom je genetski modifikovana da ima velike grudi, nesrazmjerne u odnosu na batike. Ranije je kod pileta bio najve\u0107i batak i karabatak, sada je to bijelo meso. Rije\u010d je o potpuno izmjenjenoj namirnici koju, na\u017ealost, u najve\u0107em procentu konzumiraju djeca koja zbog toga ranije ulaze u pubertet\u201d, ka\u017ee dr Ba\u0161i\u0107 za portal MONDO. Dodaje da je na\u0161 glavni problem genetski modifikovana hrana koju smo zabranili, ali da na tr\u017ei\u0161tu uprkos tome imamo mnogo GMO hrane, od mlijeka za bebe, \u010dokolade do GMO soje koja se mo\u017ee na\u0107i u velikom broju namirnica. Obja\u0161njava da promjene na krvnim sudovima i upalni procesi nastaju upravo uslijed hormonalnog disbalansa i hormonalnih promjena do kojih dolazi ako konzumiramo genetski modifikovane namirnice.<\/p>\n
\u201cSvaki hormon u vi\u0161ku jeste toksin, stoga ukoliko hormone unosite hranom, nanije\u0107ete \u0161tetu va\u0161im krvnim sudovima\u201d, jasna je doktorka koja nagla\u0161ava da su bitni i faktori sredine koji uti\u010du na kvalitet hrane koju unosimo, u koje spade aerozaga\u0111enje.<\/p>\n
GAZIRANA VODA NIJE ZDRAVA<\/p>\n
Kada su u pitanju pi\u0107a koja ugro\u017eavaju zdravlje srca, Ba\u0161i\u0107 napominje da su sva gazirana pi\u0107a lo\u0161a za srce, svakako i velike koli\u010dine alkohola.<\/p>\n
\u201cMale koli\u010dine alkohola koje podrazumijevaju jednu do dvije \u010da\u0161ice alkoholnog pi\u0107a djeluju dobro na organizam i stimuli\u0161u cirkulaciju. Me\u0111utim, alkohol ima toksi\u010dni efekat na sr\u010dani mi\u0161i\u0107 ako se uzima u prekomjernoj koli\u010dini\u201d, navodi na\u0161a sagovornica. Njen savjet je da unosimo prirodni koenzim Q10 koji je za zdravlje srca najbolji jer daje kiseonik mitohondrijama, \u0107elijskim organelama u mi\u0161i\u0107ima, odnosno omogu\u0107ava da se sr\u010dani mi\u0161i\u0107 na taj na\u010din hrani. Prema rije\u010dima doktorke, jako je \u0161tetna i gazirana voda koju na\u0161i gra\u0111ani konzumiraju u velikoj mjeri, a koja kiseli organizam.<\/p>\n
\u201cUgljen dioksid iz gazirane vode je jako \u0161tetan. Sve vrste gaziranih voda daju veliku kiselost organizma, a kiselost krvi uti\u010de na krvne sudove i srce, ali i na \u010ditav organizam. Karcinomi se razvijaju upravo zbog pove\u0107ane kiselosti i smanjene koncentracije kiseonika. Svaka kiselost smanjuje koncentraciju kiseonika u krvi, dok pove\u0107ava koncentraciju ugljen dioskida\u201d, jasna je doktorka Ba\u0161i\u0107.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"