\u201cKad su mi brat i snaha nastradali u saobra\u0107ajnoj nesre\u0107i, njihov sin je imao tri godine, a k\u0107erkica nepunih godinu dana. Ja sam imao k\u0107erkicu od 8. mjeseci, i \u017eena mi je bila trudna sa na\u0161im sinom.<\/p>\n
Snahini bra\u0107a i sestre i na\u0161 brat i na\u0161a sestra se nisu ponudili da ih uzmu (njih \u0161estoro), \u010dak je jedna snahina sestra, rekla da bi im bilo najbolje u dom da idu, a ostali su se slo\u017eili. Ja sam \u0107utao skoro cijelo vrijeme, a onda sam ustao i uzeo bratanca za ruku i rekao: \u201cDo\u0111i, ja \u0107u brinuti o tebi. Kako bude mojoj djeci, bi\u0107e i vama.\u201d<\/p>\n
A \u017eeni sam rekao: \u201cUzmi tu malu i idi ku\u0107i\u201d. Ve\u0107ina njih mi nikad ni\u0161ta nije dala za djecu, ali su se ljutili kad su djeca uzela nasljedstvo njihove majke (tad su ve\u0107 odrasli i ja se nisam mije\u0161ao u njihovu odluku).<\/p>\n
Uzeo bih ja njih da izdr\u017eavam, i da je jo\u0161 neko htio da ih uzme, ali sam ogor\u010den jer su svi oni htjeli radije da ih daju u dom, nego da ih uzmu. Hvala Bogu, djeca su u \u017eivotu uspjela i bez njih, a ja sam ponosan i na bratovu i na moju djecu.\u201d<\/p>\n
Izvor: Ispovesti.com<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"