Rita Levi Montalkini je italijanska nau\u010dnica koja je dobila Nobelovu nagradu za oblast fiziologije ili medicine 1986. godine. \u017divjela je 103 godine, a mozak je odr\u017eavala na ovaj na\u010din<\/p>\n
Rita Levi je \u017eivjela 103 godine i tokom svog dugogodi\u0161njeg i plodnog \u017eivota, uspela je da dobije Nobelovu nagradu za svoj nau\u010dni rad.<\/p>\n
Znala je da na stvari sagleda iz drugog ugla, ali bila je zahvalna i neprijatnim \u017eivotnim situacijama koje su od nje napravile li\u010dnost.<\/p>\n
\u201cNajva\u017eniji dio tijela je mozak. Od njega zavisi koliko \u0107e \u010dovjek \u017eivjeti i kako \u0107e raspolagati svojim \u017eivotnim resursima,\u201d umjela je da ka\u017ee Rita Levi.<\/p>\n
Ro\u0111ena je 1909. godine u porodici in\u017eenjera-umetnika. Rita je odrastala u vremenu u kojem je \u017eena imala samo jednu sudbinu \u2013 da ra\u0111a i podi\u017ee djecu. Karijera nije dolazila u obzir.<\/p>\n
Ali Rita je izabrala drugi put. Upisuje medicinsku \u0161kolu na Univerzitetu u Torinu, a nakon diplomiranja odlu\u010duje se ipak za nauku, umjesto medicine. Postaje asistent profesora \u0110uzepea Livija.<\/p>\n
Zbog diskriminacije Jevreja, Rita odlazi u Brisel da nastavi svoj rad i razvoj. Kad je imala 45 godina, vratila se ku\u0107i u Njema\u010dku gdje je objavila i prve radove. Primje\u0107uje je emriolog Viktor Hamburger i poziva je u Sent Luis. Rita pristaje i tu provodi narednih 30 godina svog \u017eivota. Njeno glavno otkri\u0107e je bilo \u201cfaktor rasta nerava\u201d i zbog toga je dobila Nobelovu nagradu.<\/p>\n
Tokom inervjua povodom Nobelove nagrade, novinari su upitali Ritu o njenim \u017eivotnim navikama. Nau\u010dnica je priznala da spava samo 6 sati dnevno, jede jednom dnevno i mnogo \u010dita.<\/p>\n
Rita je smatrala da je prejedanje veliki stres za tijelo. Ne samo da osoba tro\u0161i dodatne kalorije, ve\u0107 je potrebna i velika koli\u010dina energije da bi se te kalorije svarile.<\/p>\n
Navike Rite Levi za smanjenje rizika od demencije:<\/p>\n
\u201cPrije svega, nemojte se pla\u0161iti pote\u0161ko\u0107a. Prihvatite ih\u201d<\/p>\n
1. \u010citajte te\u0161ku literaturu.<\/p>\n
2. Rje\u0161avajte ukr\u0161ene rije\u010di i logi\u010dke zadatke.<\/p>\n
3. Poku\u0161ajte da zapamtite \u0161to vi\u0161e stvari. \u010citajte cijele stranice knjiga, a potom ih zatvorite i probajte da se prisjetite koju boju kose je imao dje\u010dak iz knjige, koje boje su bile njegove \u010dizme i td.<\/p>\n
4. U\u010dite strane jezike \u2013 \u0161to vi\u0161e to bolje. Nije neophodno da te\u010dno govorite strane jezike, samo dozvolite mozgu da se \u201crastegne\u201d, jer tako stvara neuronske veze. Rita je tvrdila da je dovoljno 20 minuta dnevno u\u010diti strani jezik.<\/p>\n
(Stil)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"