Tata je dobio novu porodicu. Mama je dobila novog mu\u017ea. Ja nisam dobio novu porodicu, niti novog tatu. U svemu tome ja sam ostao sam\u2026.<\/p>\n
Danas sam dobro. Ali nisam bio dobro vi\u0161e dana nego \u0161to jesam. Pri\u010da kre\u0107e mjesecima prije kona\u010dnog razvoda mojih roditelja kad je kod ku\u0107e postalo neizdr\u017eivo. Pitali su me kasnije \u010desto da li je bilo nasilja u porodici. Nisam znao na to da odgovorim. Niko nikoga nije napao no\u017eem, ako je to bilo pitanje. Ali no\u017eem se mogla sje\u0107i napetost u vazduhu. Bilo je lak\u0161e kad su se sva\u0111ali, nego kad su \u0107utali.<\/p>\n
\u201e\u0160ta ti je?\u201c, pitala bi me ponekad u\u010diteljica. \u201eNi\u0161ta\u201c, odgovorio bih jer nisam znao \u0161ta je ta\u010dno niti kako to nekome da ispri\u010dam. Imao sam devet godina. S mamom sam prije toga volio da igram karte, \u010dak i da idem na kafu s njom i njenim prijateljicama. Jedna od njih imala je sina, taman malo starijeg od mene, koji mi je bio uzor. S tatom sam volio da idem na utakmice. Odveo me je prvi put kad sam bio jako mali, i danas mi se o\u010di napune suzama kad se toga sjetim. Svi zajedno smo i\u0161li na izlete vikendima. Nekad sam htio da ostanem kod ku\u0107e i gledam crtane filmove, ali izvukli bi me iz kreveta, svako za jednu nogu uz smijeh. Te uspomene \u010dine mi se kao da pripadaju nekom drugom \u017eivotu.<\/p>\n
Tata se jednog dana odselio. Nije me pozdravio, samo je oti\u0161ao. Mama je danima plakala i govorila da je tako bolje. Govorila je da je ostavio nas zbog neke flundre. Toga se sje\u0107am jer nisam znao \u0161to je flundra. Pro\u0161lo je tri meseca dok ga nisam opet sreo. Mrzeo sam ga. Mrzeo sam ga jer je oti\u0161ao, jer me nije odveo na dvije utakmice koje su bile u me\u0111uvremenu, jer nas je ostavio, jer ima flundru zbog koje mama pla\u010de, jer su se sva\u0111ali mjesecima zbog te iste flundre, jer me niko vi\u0161e nije vukao iz kreveta i jer sam ostao jako sam. Njega nije bilo fizi\u010dki, a mame kao da nije bilo. Jedino o \u010demu joj se pri\u010dalo bilo je to da ju je tata prevario. Mama je tvrdila da tata ne pita za mene, da \u0107e sada imati novu porodicu. Tata je poslije tvrdio da je stalno poku\u0161avao da me vidi i \u010duje, ali da je mama pretila da \u0107e neke njegove poslovne papire kojima se kazneno mogao inkriminisati poslati policiji ako nam se pribli\u017ei. To sam saznao mnogo kasnije. Ne znam \u0161ta je istina. Ali nije ni va\u017eno, kao \u0161to o\u010dito nisam bio ni ja.<\/p>\n
Mama me nakon nekoliko mjeseci pitala \u017eelim li vidjeti tatu za ro\u0111endan. Besno sam rekao \u201eNe\u201c. Mama je odahnula. \u201eDobro\u201c, rekla je, \u201eSumnjam da i on tebe \u017eeli vidjeti sad kad mu flundra nosi novo dijete\u201c. \u201eNovo dijete\u201c, odzvanjalo mi je u u\u0161ima. Ako je dotad bio ijedan dio mene koji se nije osej\u0107ao izdanim od oca, tada je nestao. Mama je rekla da samo to ka\u017eem na Centru kad me budu pitali, da imam pravo da ka\u017eem \u0161ta ja \u017eelim i da me niko ne mo\u017ee naterati na suprotno. Nije bila u pravu.<\/p>\n
\u201eNatjerali\u201c su me da vidim tatu. Borio sam se protiv toga svim snagama. Kad sam ga ugledao, osje\u0107ao sam samo mr\u017enju i bes. Vikao sam na njega, ne\u0161to oko flundre i novog djeteta, ne mogu ta\u010dno ni da se sjetim. Susret je prekinut, ali opet sam morao s mamom da idem kod psihologa. Mama me ve\u010de prije pitala sje\u0107am li se kako me tata tukao. \u0106utao sam. Nisam se sje\u0107ao da me tata tukao, ali sje\u0107ao sam se pri\u010da da sam kao mali znao dobiti \u201epo guzi\u201c od oboje. Sje\u0107ao sam se da me tata jednom o\u0161amario u prvom razredu kad sam pobjegao iz \u0161kole i do\u0161ao ku\u0107i satima kasnije. Klimnuo sam i \u010dekao da mama nastavi. Opisala je tu situaciju sa \u0161amarom i dodala jo\u0161 nekoliko njih. Nisam se sje\u0107ao, ali \u010dinilo mi se da bi moglo biti istina.<\/p>\n
Nije mi rekla da to ispri\u010dam sutra ujutro, ali kad me psiholog pitao o tati, ispri\u010dao sam. O tati sam govorio sve najgore. Nisam spomenuo utakmice ni kako su me izvla\u010dili iz kreveta za izlete. Ta mjesta u sebi nisam godinama posetio. Tada me pitao o mami. Ispri\u010dao sam sve lijepe uspomene, i nisam lagao. Samo \u0161to su mnoge od njih bile daleko iza nas. Mama vi\u0161e nije bila ista, a ja sam se gr\u010devito dr\u017eao za to da jeste. Sje\u0107am se i bijesa prema tom psihologu koji je ispitivao \u0161ta mi se kod mame ne svi\u0111a. On kao da je bio protiv moje mame, tako mi se \u010dinilo. Kona\u010dno, rekao sam da mi se ne svi\u0111a samo \u0161to je tu\u017ena zbog idiota od mog oca. Mama je taj dan bila posebno dobro raspolo\u017eena. Jeli smo sladoled na trgu i hranili golubove kornetom. Pitala je nedostaje li mi otac, a ja sam odlu\u010dno rekao da ne. Nasmijala se i polizala moj sladoled, kao da se igramo. Bio sam sre\u0107an.<\/p>\n
Nakon toga sledi sedam godina postupaka na sudovima, obilazaka raznih socijalnih radnica, psihologa, ne znam koga sve ne. U periodima sam oca vi\u0111ao, u periodima ne. On nije odustajao, ali nije se ni jako borio. Sje\u0107am se da mi je do\u0161ao na kr\u0161tenje pred crkvu i ja sam mu rekao da ga ne \u017eelim tamo. On je samo oti\u0161ao. Vidio sam na Fejsbuku da mu se rodio sin. Njega je vodio na utakmice. Ponekad bi i mene pozvao, ali lako je prihvatao ne za odgovor. Prestao sam uop\u0161te da pratim fudbal, sve to bilo mi je glupo i dosadno. Mama je godinama bila ljuta na njega i bilo joj je nemogu\u0107e krenuti dalje. Barem jednom nedeljno bismo ga ogovarali. Kad bismo se posva\u0111ali, uvijek bismo se preko toga opet zbli\u017eili. Ne znam vi\u0161e ni sam kad su sudovi zavr\u0161ili, ali znam da nikad nisam uspostavio normalan odnos s tatom.<\/p>\n
Mama se preudala kad sam i\u0161ao u tre\u0107i srednje. Procvjetala je. Sve manje je govorila o tati. Jednom mi je predlo\u017eila da idem kod njega na vikend, tek tako iz vedra neba. Pomislio sam kako samo ho\u0107e da me se rije\u0161i zbog novog partnera, kako me i ona napu\u0161ta, izdaje mene i na\u0161u kulu, o\u010dito od karata, mr\u017enje prema ocu koja nas je povezivala. Tad sam pukao. Bio sam u vi\u0161e navrata hospitalizovan na psihijatriji. Sva\u0161ta sam radio \u010dime se ne ponosim i ne bih ulazio u detalje. Nije me bilo briga. Nisam imao \u0161to da izgubim. \u010cetiri godine \u017eivota ja sam se uni\u0161tavao. Moj otac se svega toga prepla\u0161io i jo\u0161 vi\u0161e se povla\u010dio. Tehni\u010dki je odr\u017eavao neki kontakt, ali zapravo je to bilo slabo. Majka je opet bila slomljena jer \u201ekako joj to mogu raditi sada kad je kona\u010dno sre\u0107na\u201c. Spasio sam se tek kad sam se pomjerio. Od njih oboje. Od sebe nisam mogao. Tata je dobio novu porodicu. Mama je dobila novog mu\u017ea. Ja nisam dobio novu porodicu, niti novog tatu. U svemu tome ja sam ostao sam.<\/p>\n
Kada mi donese \u010dokoladu, re\u0107i \u0107u mu da je najgori tata u gradu\u2026<\/p>\n
Sada, godinama kasnije, s oboje roditelja imam OK odnos. Nismo bliski. Nijedno od njih ne trudi se da budemo, barem ne onako zaista. Toliko je toga neizgovorenog da no\u017e opet sije\u010de napetost u vazduhu. Kroz psihoterapiju raspetljavam te niti koliko mogu. Oboje ih volim jer su moji roditelji. Prema ocu osje\u0107am i krivicu zbog svega \u0161to sam mislio, ose\u0107ao i govorio prema njemu i o njemu. Osje\u0107am i razo\u010darenje jer se tako povla\u010dio, jer se nije borio ja\u010de. Nisam mu bio vrijedan. Prema majci ose\u0107am i sa\u017ealjenje jer vjerujem da je jako nezrela osoba. Osje\u0107am i ljutnju zbog sve \u0161tete koju mi je nanela, iako mo\u017eda nije htela. Ni njoj nisam bio vredan ja kao ja, nego ono \u0161to mogu za nju u\u010diniti. O \u201estru\u010dnjacima\u201c koji su sve to godinama pu\u0161tali nemam \u0161to re\u0107i.<\/p>\n
Jednog dana \u017eelim da povla\u010dim svoga sina za noge iz kreveta i vodim ga na izlete, na utakmice koje opet pratim, hranim s njim golubove i jedem sladoled jer je lijep i sun\u010dan dan, a ne jer je rekao na Centru \u0161to sam o\u010dekivao. U izboru njegove majke va\u017enije od svega bi\u0107e mi da li je ona osoba koja bi se, ako do tog do\u0111e, znala rastati i ne uni\u0161titi pritom djetetu \u017eivot. <\/p>\n
(novi.ba)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"