Na\u0161e subotnje jutro kvarili su zvuci te\u0161kih ma\u0161ina s obli\u017enjeg gradili\u0161ta, sje\u010denje asfalta da bi se postavila nova opti\u010dka mre\u017ea, za neke nove i povoljnije internet provajdere. Kad bi ma\u0161ine malo utihnule, za\u010duli bi se skuplja\u010di \u017eeljeza, koji su prolazili s megafonom: “Kupujemo stare ve\u0161 ma\u0161ine, stare \u0161porete i bojlere…” Na vratima zvono: “Skupljam pomo\u0107 za bolesnu djevoj\u010dicu…”<\/p>\n
Ja sam negodovala, ljutito pospremala i govorila kako je nemogu\u0107e imati mirno jutro, popiti kafu na terasi… u\u017eivati u neradnom danu. Taman pospremljen balkon zasula je pra\u0161ina, jer je pred na\u0161e prozore kamion iskipovao tucanik.<\/p>\n
\u201ePobogu, opet \u0107e samo prekriti rupe na asfaltu, zatrpati pijeskom i kamenjem, a asfalt ne\u0107e postaviti nikada, vidi\u0161 li ti ovo Sa\u0161a?”<\/p>\n
I zaista pomislih kako grad ne pru\u017ea \u0161anse za u\u017eivanje u mirnom jutru.<\/p>\n
Mislila sam da je zbog toga \u0107utao. “Jesi li dobro, jel’ sve u redu?” pitah.<\/p>\n
\u201eSanjao sam majku\u201c, re\u010de Sa\u0161a.<\/p>\n
“Blago tebi”, velim ja. No on me nije \u010duo.<\/p>\n
Znala sam ja odli\u010dno da je bolno sanjati majku, prvih par godina nakon njene sm*ti. Mi koji majku nemamo ve\u0107 decenijama radujemo se takvim snovima. A prvih godina nakon sm*ti majke, ti snovi su devastiraju\u0107i. Ti snovi zapravo daju jaku spoznaju o tome \u0161ta si izgubio. Daju blijedu magli\u010dastu nadu da \u0107e\u0161 se probuditi i da \u0107e sve biti isto, da \u0107e\u0161 zagrliti svoju majku i shvatiti da je sve bio samo san. No, bu\u0111enja su tu te\u0161ka, te prve sekunde nekon \u0161to san odlepr\u0161a, kad shvati\u0161 da si totalno bespomo\u0107an da zadr\u017ei\u0161 taj osje\u0107aj jo\u0161 jednu prokletu sekundu. I onda provede\u0161 naredni dan u \u0107utanju, sje\u0107anju i razmi\u0161ljanju za\u0161to je ba\u0161 taj san morao do\u0107i.<\/p>\n
Ja sam neki dan upoznala Snje\u017einu mamu. Izgledala je nestvarno, kao preru\u0161ena kraljica Eizabeta, koja se spustila me\u0111u raju. Kao Zevs koji je si\u0161ao s Olimpa, Snje\u017eina mama nas je milovala svojim \u017eivahnim o\u010dima, kao o\u017eivjela bakica sa stranica dje\u010dijih slikovnica. I Snje\u017eina mama me privukla i potpuno za mene neo\u010dekivano, poljubila. Samu sebe sam za\u010dudila \u0161to sam rekla: \u201eZaboravila sam kako je imati majku.\u201c A ona me samo gledala svojim bajkovitim toplim pogledom.<\/p>\n
\u201eSigurno si zaboravio kako je imati majku?\u201c, pitala sam druga, \u010dija je majka um*la prije \u010detrdeset godina, u vrijeme kada je bio tek dje\u010dak.<\/p>\n
\u201eNisam zaboravio. Sje\u0107am se kose i bola. Nekada me ne\u010dija kosa podsjeti na majku, ali bol, to se ne zaboravlja.\u201c<\/p>\n
Oduvijek sam se nekako pre\u0107utno dobro slagala s ljudima koji nemaju majku. Kao da imamo neki tihi pakt. Kao da sebi dajemo malo vi\u0161e prava na \u017eivot, na komfor, kao da imamo malo vi\u0161e prostora da sebi oprostimo neke poteze. Jer prosto ka\u017eemo: “Pa dovoljno \u0161to nemam majku, zar jo\u0161 ne\u0161to treba da pretrpim \u0161to baca u sjenu taj opaki status samoniklosti.”<\/p>\n
\u201eJer nemam majku i to je dovoljno nefer\u201c, rekla je Ljuljjeta, opravdavaju\u0107i neke moje i njene gre\u0161ke. Svaki drugi problem je samo ru\u017eni dodatak na tu \u010dinjenicu koju nekada potisnem, zato \u0161to ljudi oko mene misle da sam dovoljno stara i da mi majka vi\u0161e ne treba.<\/p>\n
U \u017eelji da prizovemo to stanje, taj osje\u0107aj, da imamo majku na trenutak, \u0110ulzara i ja se \u010desto prepu\u0161tamo usamljenim ma\u0161tanjima o tome \u0161ta bi se desilo kada bi Bog dao drugu \u0161ansu. Kada bi se desilo kao u filmu, kao u velikom bratu, da do\u0111e taj savr\u0161eni trenutak i da nam na odre\u0111eno vrijeme vrate na\u0161e majke. Kada bi na trenutak svemir vratio nama majke i rekao: “Imate, na primjer, pet minuta!” I ve\u0107 godinama tako smi\u0161ljamo pitanja, jer su nam majke otrgnute, prije nego \u0161to smo saznale za\u0161to su u nekim situacijama tako postupile, da li su bile voljene, da li su se neke stvari desile slu\u010dajno ili iz neznanja, da li su bile sre\u0107ne i koga su zapravo voljele…<\/p>\n
Bile smo mlade \u0110ulzara i ja kada smo po\u010dele s tim ma\u0161tanjima. Ona je uvijek govorila: “\u017delim da ustane moja majka na trenutak da je pitam da li je bila umorna od te\u0161kog \u017eivota?” Ja bih svoju pitala za\u0161to je dozvolila da joj nametnu dru\u0161tveni format koji nije \u017eeljela, za\u0161to je pustila da joj ka\u017eu kako nije ispunila neka o\u010dekivanja. I mislile smo kako bi bile na\u0161e majke sretnije i da bi mo\u017eda du\u017ee \u017eivjele da im je neko ova pitanja na vrijeme postavljao.<\/p>\n
No \u0110ulzara i ja smo po\u010dele da starimo, a ma\u0161ta nam je ostala ista. Samo smo od pitanja odustale.<\/p>\n
I dalje tra\u017eimo od Boga da nam na par minuta vrati majke. Sada, s ovim \u017eivotnim iskustvom ih ne bismo zapravo pitale ni\u0161ta. Sad znamo da bi samo na trenutak vratile osje\u0107aj. Da materijalizujemo miris maj\u010dine kose koju vidimo u ne\u010dijoj drugoj kosi, neponovljivi dodir maj\u010dine ruke, neku toplotu i sjetu koju sam osjetila kada me iznenada poljubila Snje\u017eina mama i kada je iz mene potpuno nekontrolisano iza\u0161la re\u010denica: \u201eZaboravila sam kako je imati majku!\u201c<\/p>\n
Sa\u0161a me nije \u010duo kada sam za njegov san rekla: \u201eBlago tebi.\u201c<\/p>\n
Jer Sa\u0161a je svojim mislima gr\u010devito \u017eelio da vrati san, da o\u017eivi ponovo trenutak i maj\u010din glas koji je \u010duo zbog kojeg nije \u010duo buku, nije \u010duo zvuk sje\u010denja afsalta u subotnje jutro ispod na\u0161eg balkona, nije vidio kako po tek sre\u0111enom balkonu pada pra\u0161ina i kako je\u010di glas s megafona: \u201eKupujem staro \u017eeljezo!\u201c Sa\u0161a je sanjao majku jer su to ve\u010de, prije nego \u0161to je utonuo san opijale mirisom lepine ramazanke, koje je njegova majka voljela.<\/p>\n
Sa\u0161a nije \u010duo ni\u0161ta, pa \u010dak ni mene koja sam rekla da je za mene sanjati miris maj\u010dine kose ve\u0107 odavno postala privilegija.<\/p>\n
(Sanja Hajdukov \/ Erazmo.ba)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"